ZAMENICE
Zamenice su promenjive vrste reči kojima se zamenjuju imena bića, predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi. Dele se na imeničke i pridevske zamenice.
Imenične zamenice
Imeničke zamenice u rečenicama zamenjuju imenice. One su u rečenici samostalne reči, a vrše službu subjekta ili objekta. Dele se na lične i nelične imeničke zamenice.
Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, srednji i ženski rod) i broj (jednina i množina). Prilikom promene po padežima lične zamenice mogu imati duže naglašene oblike ili kraće nenaglašene oblike.
Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padežima. Ne upotrtebljava se u službi subjekta i nema nominativ. U glagolima koji uz sebe imaju reč SE (igrati se, smejati se...), dodatak SE nije lična povratna zamenica.
Nelične imeničke zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja. U ove zamenice spadaju upitne, odrične, neodređene i opšte zamenice.
Vrste imeničkih zamenica:
☼ lične (ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona),
Primer: On je moj najbolji prijatelj.
☼ lična povratna zamenica (sebe, se),
Primer: Poštuj sebe!
☼ upitne (ko?, šta?),
Primer: Ko je to došao?
☼ neodređene (neko, nešto),
Primer: Neko me je juče zvao.
☼ odrične (niko, ništa),
Primer: Ništa ti ne verujem!
☼ opšte ili određene (svako, svašta)
Primer: Neka priča svako šta hoće.
Pridevske zamenice
Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. Kao i pridevi slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.
Vrste pridevskih zamenica:
☼ prisvojne ili posesivne (moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihovo, njihova),
Primer: Vaše pesme su najbolje.
☼ pokazne (taj, ta, to, onaj, ona, ono, ovaj, ova, ovo, ovakav, ovakva, ovakvo, toliki, tolika, toliko, takav, takva, takvo, onoliki, onolika onoliko, onakav, onakva, onakvo),
Primer: Nikada nisam video ovakvu olovku.
☼ odnosno-upitne (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, čiji, čija, čije),
Primer: Čija je ovo knjiga?
☼ neodređene (nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav, nekakva, nekakvo, nečiji, nečije, nečija),
Primer: Danas vlada nekakva omorina.
☼ odrične (nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko),
Primer: Nemoj da mi daješ nikakve primedbe!
☼ opšte ili određene (svakakav, svakakva, svakakvo, svačiji, svačija, svačije, ma čiji, bilo čiji, koji god...).
Primer: Mene obično snađu svkakve nevolje.