Smrt Senjanina Iva
Majka hrabrog uskoka Senjanina Iva sanjala je neobičan san, strašan kao smak sveta, veličanstven i jezivo lep. U njemu je Senj pritisnula tama, vedro nebo se prolomilo, a sjajni mesec je pao na zemlju, na seosku crkvu Ružicu. Raštrkane zvezde na nebu pobegle su na sam njegov kraj, a najsjajnija među njima jutarnja zvezda Danica bila je krvlju prelivena. Tu strašnu i jezivu sliku pratio je glas ptice kukavice koja je kukala sa bele crkve na sred mračnog Senja.
Preplašena svojim snom i slikom koju je stvorila njena uznemirena mašta, Ivina majka je zatražila pomoć od starog popa Nedeljka, da joj on san protumači i njenu ostarelu dušu umiri. Ali, njena duša se nije mogla umiriti. Po tumačenjima starog popa sve što snila bilo je predskazanje velike nesreće. To što je Senje tama pritisnula bio je znak da će ono pusto ostati. Prolomljeno vedro nebo i pad meseca na Ružicu najavljivali su smrt njenog sina Ive, a zvezde koje su na kraj neba pobegle smrt velikog broja junaka čije će žene postati udovice. Krvava zvezda Danica u majčinom snu je značila da će ona svoj život završiti sama kao kukavica, bez onoga što joj je bilo najsjajnije i najvrednije u životu, a to je njen sin Ivo, njeno sunce i njena jutarnja zora, jer zvezda Danica je zvezda koja se rađa na istoku i svojim sjajem simboliše dolazeću zoru, svetlost i kraj tame. Žalosnu pesma ptice kukavice na crkvi Ružici pop je protumačio kao znak rušenja crkve od strane Turaka i najavu njegove skorašnje smrti. Kada se kukavica oglasi rano ujutro u blizini nečije kuće, to je bio siguran znak da će tu kuću zadesiti nesreća i da će neko u njoj umreti. Ona je bila jedan od sigurnijih vesnika smrt i niko nije voleo da čuje njeno jutarnje žalosno kukanje. Predskazanje starog popa Nedeljka se obistinilo. Ivo se vratio kući, ranjen i na izmaku snage. Rane koje je zadobio u zemlji Taliji su bile strašne, ali ga nisu sprečile da se vrati kući i da pre nego što umre još jednom vidi svoju staru majku. Ivo se nije plašio smrti i skončanja svog života. Jedina mu je briga bila da majku što više poštedi boli i da umanji njenu tugu zbog gubitka sina. Zato joj priča o svemu što se dešavalo u zemlji Taliji, o blagu koje su on i njegovi saborci osvojili i poterama koje su sprečile njihov srećan povratak kući. Po Ivinim rečima svaka naredna potera je bila strašnija od prethodne. Prva je bila sva u crnom, crni junaci na crnim konjima sa crnom čalmom oko glave. Druga je bila sva u belom, a treća je imala crne struke, dugačke puške i pregorele noge do kolena. Crno je simbol smrti i vojnici u crnom na crnim konjima izgledaju zastrašujuće, ali obučeni u belo u crnoj noći deluju još strašnije, sablasno poput aveti koja čoveku ledi krv u žilama. Ipak, najstrašniji su oni u dokolnicama vatrene boje. One simbolišu žestoke borce koji poput vatrene stihije iza sebe samo pustoš ostavljaju. Dve prve potere su Ivo i njegovi saborci lako savladali, ali treća im je došla glave. Od palikuća i njihovih pušaka niko nije ostao, sem Ive komu su osećajnost i velika ljubav prema majci pomogli da izdrži i uprkos teškim ranama prevali dug put do kuće.
Ništa nije veće od majčine ljubavi prema svojom detetu, niti boli koju oseća kada ga izgubi. Nesrećna smrt Senjanina Ive, za njegovu majku je bila ravna smaku sveta, pa nije ni čudo što su njeni snovi kao predskazanje nesreće bili tako strašni i jezivi.
Boske
SMRT SENJANINA IVA
Književna vrsta:
Epska pesma iz ciklusa uskočkih pesama
Književni rod:
Epika
Tema:
Smrt Senajnina Iva i njeno predskazanje u
snovima zabrinute Ivine majke
Uskoci
Za razliku od hajduka, koji su protiv Turaka ratovali sebe radi, ili iz čiste osvete, uskoci su bili istiniti borci za slobodu svog naroda. Ime su dobili zbog toga što su bili stacionirani van okupiranih teritorija (Klisu iznad Splita, Senju, Ravnim Kotarima kod Zadra), pa su po potrebi "uskakali" u okupirane teritorije i borili se protiv turskog zavojevača. Bili su bolje organizovani od hajduka, bolje naoružani i skoro uniformisani, dakako, u većim skupinama. Uživali su podršku država gde su boravili i od njih materijalno pomagani jer su bili poslednja odbrana daljem nadiranju Osmanlija na putu ka centralnoj Evropi. Međutim, često bi se događalo da zemlja domaćin sa Turcima sklopi primirje, pa su kao žrtvena jagnjad bili uskoci. Kad je reč o narodnim pevačima, valja reći, da su u ovom slučaju sledili istorijske činjenice; glavni junaci uskočkih pesama stvarno su postojali pod istim ili sličnim imenom, a njihovi podvizi skoro verno prikazani. Najpoznatiji uskočki junaci su: Senković Ivan, Senjanin Tadija, Senjanin Juriša, Janković Stojan, Smiljanić Ilija.
Senjanin Ivo ili Ivan Vlatković kako mu je bilo pravo ime,bio je zapovjednik uskoka i hrabri borac protiv Turaka. Narodna pesma ne zna da je 1612. god. u Karlovcu bio pogubljen za kaznu, što je opljačkao hranu iz carskih magacina i lađa. Očigledno, srpski pevač nije bi želeo da skrnavi pomen jednog junaka, s kojim bi zajedno morao da oskrnavi i čitavu grupu uskočkih junaka, koje je idealizovao i gledao kao osvetnike i zaštitnike naroda od surovih turskih osvajača.