BOSKE

Prvi sneg

Hladna i bela zima se polako i gotovo nečujno uvukla u naše živote  Svojom oštrim dahom na nebu je stvorila snežne oblake koji su plovili nebom poput belih lađa sve dok ga nisu potpuno prekrili. A onda je iz njih je pao prvi sneg.

Nežne bele pahulje lebdele su u vazduhu. Sve oko nas je postalo belo. Tanak sneg je pokrio ceo grad i ispred naših očiju oterao sivilo pozne jeseni. Travnjacima je poklonio bele prekrivače, a drveće je obukao u bele haljine sa dugim čipkastim rukavima. Na krovove kuća je stavio bele šešire, a sa streha obesio staklene lepeze. Mraz je po prozorskim staklima ispleo srebrenu čipku i sada svi prozori imaju bele čipkane zavese. Priroda se lagano počela spremati sprema za zimski san. Jedino su se dimnjaci probudili. Iz njih se visoko prema nebu diže gusti dim. Vetar fijuče sve glasnije i glasnije i odavno se ne čuje cvrkut ptica. Selice su otišle na jug tražeći sunce, a vrapci sede u svojim malim gnezdima i drhte na hladnom vazduhu. Gladni su, hladno im je i nije im do pesme. Kroz fijaukanje vetra čuje se vesela dečija graja. Njima ne smetaju mraz i hladnoća. Obučeni u toplu odeću, sa osmehom na licu trče po snegu, a on pršti po njihovi nogama. Snežne pahuljice se nežno lepe za njihova rumena i ozarena lica. Srećni su jer je pao prvi sneg.

Kad stigne zima i padne prvi sneg, sivilo jeseni i tuga koju ona nosi nestanu u belini i sjaju snežnih pahulja. Na dečjim licima tada zablista osmeh i njihovoj sreći nema kraja. Da nema snega i lepršavih belih pahulja zima bi poput jeseni bila hladna i siva i niko je ne bi voleo.

Boske

Prvi sneg

U osvitku zore, kroz sumračak tavni,
pokrivene snegom počivaju ravni.
A studeni lahor kroz doline mirne
preko pustih polja kadikada pirne -
i s vihorom lakim seoca se hvata,
pa zasiplje snegom i strehe i vrata.

A u selu jošte u prozorje milo
noć, vedra i hladna, ne podiže krilo.
Iz daljine samo lisica se krade,
pa kokoši vreba i piliće mlade -
i od njenih šapa i tuna i tamo
u prvome snegu trag se vidi samo...

Vojislav Ilić