zvezdica  Prolećne boje

Posle duge i hladne zime stiglo je toplo i razdragano proleće. Nezadovoljno sivilom i pustoši koje je zima iza sebe ostavila, uzelo je svoju veliku šarenu paletu i sa nje prosulo boje na celu prirodu. Sve je odmah postalo drugačije.

Sunce je bacilo na tamnu zemlju svoje zlatnožute zrake i nasmešilo se belim oblacima koji ga po plavom nebu prate. A dole na zemlji, priroda se probudila iz dubokog zimskog sna i još pomalo sanjiva polako je navukla šarenu odeću koje joj je proleće donelo. Nekada golo drveće sada je na sebi imalo novo zeleno odelo i stojeći uspravno, ponosno i puno života, blistalo je na prolećnom suncu. Na njegovim tankih granama nežno su treperili zeleni listići, a između njih svoje latice su raširili sitni beli cvetovi. I travnjaci su obukli novu zelenu odeću išaranu tufnama različitih boja. Te tufne su male plave ljubičice koje stidljivo vire iz zelene trave, nežne bele rade raširenih latica i kao sunce žuti maslačci. U cvetnjacima pored kuća svoju lepotu ponosno su pokazuju žuti narcisi, tamnoplavi zumbuli i beli đurđevak. I ruže su procvetale. Njihovo trnovito drvo prekrivaju sitni, tek procvali pupoljci. Negde žuti, negde roze, a negde kao krv crveni. Svi oni, zajedno sa ostalim cvećem, deo su proljetnog šarenila koga krase vesele prolećne boje. Nema tame, sivila i dosade. Jedino što je tamno su pokretne crne mrlje, visoko na plavom nebu. Kada se približe zemlji prestaju da bude misteriozne daleke mrlje i postaju lastavice, nežne crne ptice koje se ponovo vraćaju u svoja napuštena gnezda.

Kada ozeleni drveće i procveta raznobojno cveće, pčele i leptiri rašire svoja šarena krila, pred našim očima dosadna zimska belina polako nestaje u veselom koloritu prolećnih boja. Toplo i rascvetano proleće, puno radosti i lepote, prvo probudi usnulu prirod, a onda joj pokloni odeću različitih boja u kojoj ona postaje kraljica lepote.

Boske

 

zvezdica  Cvjetna grana

Cvjetna grana
pčelama hrana
i klackalica
za bezbroj ptica.

Ona je kut
gdje pauk ljut
upreda nit
u srebrn štit.

Ona je još
u vrtu broš,
vjetru lepeza
od finog veza,
oblak bjeline,
izvor svježine
i rosi stan
mirisan.

Nasiha Kapidžić Hadžić