Proleće i moja osećanja
Proleće, to razdragano i neumorno godišnje doba svojim vedrim zovom budi prirodu pred mojim očima. Oko mene sve se menja, rađa se i cveta. Topli sunčevi zraci nežno miluju moje lice i telo. Osećam tu toplotu i neki novi život u sebi. Želim da poput probuđene prirode i sam krenem ispočetka.
U nozdrvama osećam blagi, prijatni miris rascvetalih voćaka. Gledam nove glatke grančice koje niču iz starih stabala i zeleno prozirno lišće što se presijava na prolećnom suncu. Nežno ih dodirujem svojim dlanovima .Želim da osetim njihgov život i čujem kako sokovi žubore u njihovim bezbrojnim žilicama. Udišući punim plućima mirise proleća i njegovu svežinu razmišljam o tome kako volim to vragolasto i vedro godišnje doba puno neskrivene i nežne lepote. Srećan sam i moje srce brže kuca jer se svuda oko mene rađa novi život pun šarenog i bezbrižnog sveta. Vidim kako beli cvet jabuke pored puta mami poglede slučajnih prolaznika. Iz zelene trave stidljivo vire male plave ljubičice. Bele rade i žuti maslačci raširili su svoje latice i na livadama izvezli prelepe šare. Plavi zumbuli i žuti narcisi u cvetnjacima pored kuća ponosno pokazuju svoju negovanu lepotu. Društvo im prave ruže na čijem trnovitom drvetu niču novi pupoljci. U dnu dvorišta moga komšije, na listovima još uvek neprocvetalog božura leži njegov stari debeli mačak. Oko njega lete šareni leptirići i veselo zuje pčele, a on se ne pomera. Uživa u toplim sunčevim zracima i raduje se dolasku novih prijatelja. Sve oko mene deluje mi nekako čudesno i nestvarno i osećam kako me obuzimaju polako nežnost i radost što sam deo to čarobnog sveta..
Kada prođe zima i odu mraz i hladnoća koji mi lede krv u žilama, sa njima ode i moje loše raspoloženje. Svako sledeće proleće je za mene nova radost jer se preda mnom rađa pregršt novih prilika da se radujem životu i budemo svedok lepote življenja. Volim dah proleća u svojoj duši, ono budi sva moja čula i čini me srećnim.
Boske
Kad bi drveće hodalo
Kad bi drveće
hodalo,
Šume bi se razilazile na sve strane.
Drveće bi hodalo,
A mahale njihove grane.
Kad bi drveće
hodalo,
I parkovi bi šetali nedjeljom sa šetačima,
A možda bi i zaigrali malo sa igračima.
Kad bi drveće
hodalo,
Među pticama bi došlo do velike pometnje,
Jer bi i gnijezda krenula u šetnje.
Kad bi drveće
hodalo,
Ja bih pisao naranči s juga
Nek dođe kod moga bolesnog druga
Grigor Vitez
