PREZENT
Prezent je prost i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se vrši u isto vreme kada o njoj govoriš i radnju koja se dešava stalno (sve vreme).
Primeri:
Šetam po parku sa drugom. (Radnja se dešava u istom trenutku kada se o njoj govori)
Lepenica teče kroz Kragujevac. (Radnja se dešava stalno)
Prezent može da ima i neka druga značenja, a to su: pripovedački prezent koji označava radnje istovremene s nekim drugim prošlim trenutkom, prezent za budućnost koji označava radnju istovremenu sa nekom radnjom u budućnosti, kvalifikativni prezent koji označava radnje koje se vrše po nekom prirodnom redu, po običaju ili navici, prezent u poslovicama i prezent sa modalnim značenjem koji označava stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji.
Primeri:
Vratim se kući, uzmem kišobran i odem u školu. (Pripovedački prezent)
Sutra putujemo na more. (Prezent za budućnost)
Posle leta dolazi jesen i donosi nam korpe pune zrelog voća. (Kvalifikativni prezent)
Lepa reč i gvozdena vrata otvara. (Prezent u poslovicama)
Umirem od gladi. (Prezent sa modalnim značenjem)
Građenje prezenta
Prezent se gradi od prezentske osnove i nastavaka za lica u jednini i množini.
Prezentska osnova se dobije kada se glagol stavi u 1. lice množine prezenta i odbije se nastavak -MO. Kod većine glagola prezentska osnova je isti kao 3. lice jednine jer u ovom licu nema nastavaka za građenje prezenta.
Nastavci za lica koji se koriste za građenje prezenta su:
1. lice jednine - m 1. lice množine - mo
2. lice jednine - š 2. lice množine - te
3. lice jednine - nema nastavka 3. lice množine - ju (u)
Primer: Prezent glagola PEVATI
Prezentska osnova PEVA-
1. Ja pevam 1. Mi pevamo
2. Ti pevaš 2. Vi pevate
3. On/Ona/Ono peva 3. Oni pevaju
Kod nekih glagola 3. lice množine prezenta se dobije kada se na okrnjenu prezentsku osnovu doda nastavak - E.
Primer: Prezent glagola ŽELETI
Prezentska osnova ŽELI-
Okrnjena prezentska osnova ŽEL-
1. Ja želim 1. Mi želimo
2. Ti želiš 2. Vi želite
3. On/Ona/Ono želi 3. Oni žele
Glasovne promene pri građenju prezenta
Kod glagola kod kojih se infinitivna osnova završava na -K, -G ili -H (peći, seći, obući, teći, moći...). u svim licima jednine i množine, osim u 3. licu množine dolazi do palatalizacije u kojoj suglasnici K, G, H prelaze u Č, Ž, Š.
Primer: Prezent glagola SEĆI
Infinitivna osnova SEK-, prezentska osnova SEČE-
1. Ja sečem 1. Mi sečemo
2. Ti sečeš 2. Vi sečete
3. On/ona/ono seče 3. Oni seku
Primer: Prezent glagola MOĆI
Infinitivna osnova MOG-, prezentska osnova MOŽE-,
1. Ja mogu 1. Mi možemo
2. Ti možeš 2. Vi možete
3. On/ona/ono može 3. Oni mogu
Kod glagola moći palatalizacija se ne vrši 1. licu jednine i 3. licu množine.