BOSKE

PREDIKAT

Predikat  je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

Primer: Milan sutra ide u Beograd. (Šta radi Milan? Ide - radnja koju vrši Milan je predikat)

Predikat, kao i subjekat, spada u grupu glavnih rečeničnih članova.

Predikat može biti:

☼  glagolski i

☼  imenski predikat.

Glagolski predikat se se sastoji samo od glagola u ličnom glagolskom obliku koji se slaže sa subjektom u licu, broju i rodu ako glagolski oblik razlikuje rod.

Primer:  Gordan je ustao u devet sati.

Imenski predikat se sastoji od pomoćnog glagola u ličnom glagolskom obliku i imenske reči.

Pomoćni glagoli su: JESAM (sam, si, je, smo, ste, su), HTETI (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će) i BITI (budem, budeš, bude, budemo, budete, budu).

Primer: Zoran je dobar učenik.

Imenske reči su reči koje se menjaju po padežima, a to su: imenice, zamenice, pridevi, redni brojevi, imenička ili pridevska sintagma.

Prema složenosti predikat se deli na:

☼  prost i

☼  složen predikat.

Prost predikat se sastoji od jednog glagola u ličnom glagolskom obliku.

Primer:  On je uporan.

Složen predikat se sastoji sastoji se od dva, ponekad i od tri glagola. U složenom predikatu prvi glagol nema potpuno značenje. Takvi su glagoli: moći, hteti, želeti, morati, smeti.

Primer:  On mora da bude uporan.

  

 Pomoćni glagoli nikada ne mogu sami biti predikat!

 Imenski deo predikata nije atribut!