Predeo kome sam se divio
U oktobru mesecu sa mamom i tatom sam putovao u Novi Sad. Zavaljen na zadnjem sedištu automobila, posmatrao sam kroz prozor veliku vojvođansku ravnicu. Video sam njen početak, a činilo mi se da kraja nigde nema.
Sa obe strane ravnog puta je bila tamno crvena zemlja, a iznad nje nebo išarano sivim i belim oblacima. Spajali su se negde u daljini i izgledalo mi je da neko, tamo daleko, može sa zemlje da rukom dohvatiti nebo. Očarao me je taj prizor. Sve je bilo mirno i tiho. Na pustim i uzoranim njivama nikoga nije bilo, osim nekih crnih izgladnelih ptica. Letele oko osušenih stabljika kukuruza i tražile ostavljena zrna. Iznenada pogled na tu prekrasnu ravnicu zaklonilo mi je usamljeno drveće pored puta. Nekoliko stabala sa požutelim lišćem stajalo je mirno i uspravno, kao vojnici na straži, obučeni u šarene uniforme. A onda sam ugledao Dunav i most na njemu. Pomislio sam da su oni drveni vojnici njegovi čuvari. Prešli smo polako preko mosta. Voda je bila tamno zelena, a po njenoj površini su plivale tanke grančice i osušeno lišće. Iznad obale se uzdizala šuma puna raznovrsnog drveća. Jesen je na nju prosula svoju paletu raskošnih boja. Pomešale su se žuta, crvena i zelena boja. Umesto tamne crvene zemlje i crnih ptica koje kruže iznad nje, s obe strane puta pojavio se predeo koji bi svakoga ostavio bez daha.
Dok sam putovao ka Novom Sadu pred mojim očima smenjivale su se različite slike. Zadivili su me i pusta ravnica i šuma išarana prelepim jesenjim bojama. Bio je to jedno prelepo putovanje koga ću zbog lepote predela uvek rado sećati.
Boske
Vezeni most
Kad jednom dođes u grad od lišća
da budeš naš najdraži gost,
vidjećeš kako obale travne
na ruci drže most.
Most vezen žicom svilenom, tankom,
u sedam boja tkan;
ogledalo mu zelena rijeka,
a ukras sunčan dan.
Vjetar ga njiše k'o voda čamce
svezane u plićaku;
rojevi svitaca nad njim se pale
pa blista i u mraku.
A pod njim čudni orkestar ljeta
s dva cvrčka u duetu,
oglašava se svake noći,
ljepši od svih na svijetu...
Kada nam dođes u grad od lišća
da budes najdraži gost,
preći ćeš i ti korakom lakim
vezeni, vitki most.
Nasiha Kapidžić Hadžić
