Pozna jesen u mojoj ulici i moja osećanja
Lepo je kada u tvoju ulicu stigne zlatna jesen, kada te ujutro budi šum jesenjeg lišća i tiho udaranje kiše po prozoru. Lepo je kada oko sebe vidiš prelepe jesenje boje i kada u vazduhu osetiš miris zrelog voća i tek spremljene zimnice. Sve je u mojoj ulici lepo, dok u nju ne stigne pozna jesen.
U pozno jesenje jutro moja ulica se potpuno promeni. Postane siva, sumorna i dosadna jer jesen iz nje otera veselo sunce, toplotu i osmehe leta, a dovede tamne kišne oblake, vetar i maglu, svoje verne prijatelje koji mi samo kvare dane. Zbog njih ne mogu da se igram napolju, da slobodno šetam i upijam mirise rane jeseni pomešane sa mirisama tek okončanog leta. Oblaci obično prekriju celo nebo i nadviju se preteći iznad mene, kao da su gospodari celog svemira, ali ih se ne bojim jer znam da iz njih pada samo hladna i neprijatna jesenja kiša i ništa više. Ne volim tu kišu. Dosadna je. Njene krupne kapi znaju satima da udaraju u prozore i crepove kuća. Često napune oluke, tako da iz njih izviru potoci vode koji se slivaju se niz moju ulicu. Zbog te kiše i vode iz oluka moja ulica nije više lepa. Mokra je, blatnjava i puna barica, a u vazduhu se oseća miris vlage pomešan sa mirisom trulog lišća. U poznu jesen ni drveće u mojoj ulici ne izgleda lepo. Vetar sa njega obično skine bakarnu odeću i golim granama ne preostaje ništa drugo nego da tužno gledaju svoje lišće rasuto po vlažnoj zemlji. Nisu samo grane drveća tužne. Tužna je trava jer je trulo lišće sprečava da diše. Tužno je nebo jer ga teški oblaci pritiskaju, a munje nemilosrdno paraju. I vrapci su tužni. Skriveni ispod mokrih krovova, ćute i drhte na hladnom jutarnjem vazduhu. Umesto njihove vesele pesme čuje se grmljavina i neprijatni zvuci vetra. U tom obilju tuge jedino je vetar srećan. Igra se sa golim granama, savija ih i lomi, a opalo lišće raznosi svuda okolo.
Kada pozna jesen stigne u moju ulicu, ona rastuži sve što u njoj zatekne. Tužno je nebo, tužni su vrapci, tužni su trava, drveće i cveće. I ja sam tužan. Ne volim ni poznu jesen, ni njene prijatelje i sa nestrpljenjem očekujem zimu. Kada padne prvi sneg moja ulica će dobiti beli prekrivač, a njeno drveće novu odeću. Sve će biti belo i čisto i ona će ponovo biti lepa i vesela.
Boske
U poznu jesen
Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše,
I guste slojeve magle u vlažni valja do...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Frkće okiso konjić i žurno u selo grabi,
I već pred sobom vidim ubog i stari dom:
Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi,
I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom -
A veter sumorno zviždi kroz crna i pusta polja,
I guste slojeve magle u vlažni valja do...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Vojislav Ilić
