Pesnik i mesec
Pesnik i mesec, dva nežna usamljena bića, jedan na zemlji, drugi na nebu, sreću se negde na brežuljku u poznoj letnjoj večeri kada sunce zađe i dan potpuno nestane. Iako ih deli ogromno nebesko prostranstvo između njih postoji veza jer srodne su duše i jako su slični jedan drugome.
Danju, kada s neba žarko, vrelo sunce nemilosredno prži zemlju i sve na njoj, nema ni pesnika ni meseca. Obojica sa negde kriju čekajući da padne veče i spusti se tamna noć u kojoj priroda obasjana mesečevom svetlošću postaje čarobna. Neprihvaćen od drugih, pomalo tajanstven i sklon sanjarenju, pesnik voli svoju samoću i često je budan noću. Ljudi koji ga okržuju ne razumeju njegova nežna osećanja, senzibilitet i osećaj za lepotu, pa se oseća usamljen među njima. .A kada konačno padne noć i mesec zasija na nebu, opčinjen prizorom ispred sebe, on zuri u zvezdano nebo i divi se lepoti tog sjajnog i tajanstvenog noćobdije, okruženog zvezdama. Iako nije sam na nebu, mesec se poput pesnika oseća usamljenim jer u vasioni vlada tišina i nema s kim da razgovara. Zato on svojom svetlošću obasjava zemlju i željan društva polako budi usnuli svet. Svici se pridružiju njegovom sjaju i svetle u mraku, popci svojim zvucima presecaju tišinu, bude se usnule travke, treperi cveće i poput zaljubljenih princeza uzdišu breze. Pesnik, zanet lepotom noći i očaran lepotom sveta bere bulku iz trave, a mesec uzima zvezdu s prvim zracima i jedan drugome nazdravljaju, kao sa dva pehara. Dodir bulke i zvezde je nežan poput ova dva usamnjena bića koja su se u čarobnoj noći susreli da bi jedan drugom na brežuljku, među voćem, izrecitovali svoju samoću i nazdravili svemu što se u toj noći ogleda u mesečevoj svetlosti i dotiče pesnikovu dušu. Divljenje prirodi i zanesenost njome odvele su pesnika u opčinjenost celim svetom i on nazdravlja mesecu koji svu tu lepotu na zemlji može da doživi punim srcem svake noći, kada se na nebu pojavi.
Usamljeni, u kasnoj u letnjoj noći pesnik i mesec dele svoju samoću i dubinu svoje usamljenosti. Njihov susret, prikazan u sveprožimajućoj lepoti sveta koji nas okružuje je susret neba i zemlje, stvarnog i nestvarnog, nečeg što je lepo, a daleko i onog što je lepo i tako nam blizu, a ponekad ga nismo ni svesni.
Boske
Analiza
Tema pesme je sadržana u njenom naslovu - pesnik i mesec. Zašto pesnik? Zašto mesec? Zato što je pesnik sklon sanjarenju, voli samoću i budan je noću, a mesec je noćobdija, tajanstven je i asocira nas na sanjarenje. Pesma se sastoji iz šest strofa sa različitiom brojem stihova.
PRVA STROFA: Sastavljena je od šest shihova. Pesnik nas uvodi u samu srž pesme i govori nam o susretu pesnika i meseca. Metaforičnim izrazom upoznaje nas sa obeležjima noći: „Noć zanjiše zvezdanu ljuljku” i nakon toga nastavlja sa metaforom u stihu kojim objašnjava da se dva prijatelja „sretnu negde na brežuljku”. Između pesnika i meseca postoji veza. Oni su slični jedan drugom, a pesnik za njih kaže da su dva nežna bića u poznoj večeri kada sunce zađe i dan nestane. Šta ih to povezuje i kako to da se sretnu negde na brežuljku? Povezuje ih to što su obojica budna noću. Kada padne veče i počne noć mesec počinje da sija. On obasjava sve okolo, pa i brežuljak iznad kuća. Pesnik opčinjen prizorima u noći zuri u mesec, u nebo sa zvezdama i obasjani brežuljak.
DRUGA STROFA:: Sastavljena je od dva stiha. Pesnik nam prikazuje kasno letnje veče i čarobnu noć, a ta slika ne bi bila potpuna da nas nije podsetio na svice i popce. Svet u kasnoj letnjoj večeri se uvećava i noć postaje čarobna. Svici počinju da svetle ("žiže nose"), čuju se popci koji svojim zvukovima narušavaju tišinu ("raži tišinu kose")
TREĆA STROFA: Sastoji se od šest stihova. Započetu sliku iz druge strofe pesnik razrađuje tako što nam nam prikazuje poodmaklo veče i umorne čobane kojima se javljaju "plavi leptiri snopva". Sve je tako lepršavo i nežno. U stihovma „plavi leptiri snova” i „pune torbice zvezda i cvetova” preovladava metafora.
ĆETVRTA STROFA: Sastoji se od četiri stiha. U njoj je prikazana pesnikova zanesenog noćnom lepotom, pospane travke ("travke snene"), cveće koje trepće i zaljubljene princeze breze. Poput cele pesme, ova strofa obiluje epitetima, onomatopejom i personifikacijom.
PETA STROFA: Sastoji se od šest stihova. U ovoj strofi piesbikovo divljenje prirodi i zanesenost njome vode ga u opčinjenost celim svetom i tim povodom nazdravlja mesecu koji svu tu lepotu može doživeti punim srcem svake noći. Pesnik ubira bulku iz trava, a mesec na nebu uzima "zvezdu s prvim zracima" i jedan drugom nazdravljaju kao sa dva pehara. Nazdravljaju svemu što se u toj noći ogleda u mesečevoj svetlosti i što dotiče dušu pesnika, a to su polje, reke, šumarci...
ŠESTA STROFA: Sastoji se od dva stiha. U ovoj strofi se krije poenta cele pesme - pesnik i mesec dele noćnu samoću i dubine svoje sopstvene usamljenosti. Pesnik uvodi voće kao novo mesto susreta pesnika i meseca. U tom susretu na tom mestu oni jedan drugom "recituju svoju samoću." Pesnik je usamljen među ljudima koji ne mogu da razumeju njegov tanani senzibilitet i osećaj za profinjena nežna osećanj. Mesec je usamljen jer je u vasioni tišina i nema ko da ga čuje.
Stilske fiugure u pesmi
Metafora je stilska figura koja se drugačije zove skraćeno poređenje. Najčešće se koristi da se slikovito opišu neko biće, predmet ili pojava.
Onomatopeja je oponašanje zvukova iz spoljašnjeg sveta sa ciljem da se kod slušaoca ili čitaoca izazove sličan akustički utisak.
Personifikacija je stilska figura u kojoj se neživim bićima daju osobine živih bića.
Epiteti su pridevi ili imenice koje se vežu uz imenicu i doprinose slikovitosti izraza.