PALATALIZACIJA
Palatalizacija je glasovna promena u kojoj zadnjonepčani suglasnici K, G i H, ispred samoglasnika E, I ili A prelaze u prednjonepčane suglasnike Č, Ž, Š.
Palatalizacija se javlja u sledećim slučajevima:
Vokativ
jednine imenica muškog roda koje se završavaju na K, G,
H
Primeri:
junak – junače, vrag – vraže, duh – duše
Prezent
glagola čija se tvorbena osnova završava na
K,
G,
H
Primeri:
peći – peku – pečem , teći – teku – tečem, moći – mogu – možeš
Pri
građenju reči čija se tvorbena osnova završava na
K,
G,
H
Primeri
pridevi: povući – povučen, mrak – mračan, strah – strašan
imenice: junak – junačina, krug – kružić, prah – prašina, oko – oči
glagoli: muka – mučiti, trag – tražiti, prah – prašiti
U rezultate palatalizacije spadaju i promena samoglasnika
C u Č i
Z u Ž
Primeri:
knez – kneževi, stric – stričevi, vitez – viteže, zec – zečevi, palac – palčevi, lovac – lovče, mesec – meseče, ulica – uličica, ptica – ptičica – ptičurina, lisica – lisičina, boca – bočica, žica – žičica, deca – dečica, letimice – letimičan
Palatalizacija i druge glasovne promene
U srpskom jeziku postoji postoje broj reči u kojima je pored palatalizacije izvršena još neka glasovna promena
Primeri:
1) palatalizaija, nepostojano A
mračna (mrak – mračan – mračna), dašci (dah – dašak – daška), tužna (tuga – tužan – tužna)
2) jednačenje suglasnika po zvučnosti, palatalizacija
vrapče (vrabac – vrapci – vrapče), rasprašiti (raz + prah + iti – razprašiti )
3) palatalizacija, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
daščica (daska – dasčica – daščica)
Izuzeci kod palatalizacije
Do palatalizacije ne dolazi u sledećim slučajevima:
1) Kod prisvojnih prideva koji nastali od ličnih imena koja se završavaju na - KA i - GA
Primeri: Lenka – Lenkin, Olga – Olgin, Senka – Senkin
2) Kod reči kod kojih bi se palatalizacijom izgubio njihov pravi smisao
Primeri: baka – bakin, snaha – snahin, zeko – zekin, deka – dekin, sluga – slugin, kocka – kockica, tačka – tačkica, pega – pegica, mačka – mačkica, buha – buhica, kolega – koleginica, dug – dugi
Zapamti
sledeće:
1) Kod ličnih imena koja se završavaju na - ICA prilikom pravljenja prisvojnih prideva vrši se palatalizacija pri kojoj C prelazi u Č.
Milica – Miličin, Slavica – Slavičin, Dušica – Dušičin, Novica – Novičin
2) Palatalizacija je izvršena u prezentu glagola čija se prezentska osnova završava na K, G i H samo ako je glagol u III lice množine ostao nepromenjen. U ostalim slučajevima nastala je glasovna promena jotovanje.
PALATALIZACIJA: JA pečem – ONI peku, JA tečem – ONI teku
JOTOVANJE: JA mašem – ONI mašu, JA stružem – ONI stružu
