NEZAVISNI PADEŽI
Svi padeži u srpskom jeziku dele se na nezavisne i zavisne padeže.
Nazavisni padeži mogu stajati samostalno u rečenici i ne zavise od drugih reči. Javljaju se uvek bez predloga. (nominativ, vokativ)
Zavisni padeži ne mogu stajati samostalno, oni su u zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici. Javaljaju se sa predlozima i bez njih (genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ, s tim da je lokativ uvek sa predlozima).
Značenje zavisnih padeža se može dopunjavati značenjima predloga.
Nominativ
Nominativ je osnovni oblik imenice (onaj koji samo imenuje biće ili predmet). Dobijamo ga kao odgovor na pitanje KO? ili ŠTA?. Nezavisan je padež i uz njega se ne mogu nalaziti predlozi.
Najznačajnije službe nominativa u rečenici su:
☼ subjekat
☼ imenski deo predikata
Primeri:
Moj drug Marko trenira fudbal. (Moj drug Marko – subjekat u nominativu)
Ana je najbolji učenik u našoj školi. (najbolji učenik – imenski deo predikata u nominativu)
Upotreba nominativa van rečenice odnosi se uglavnom na:
☼ reč kao odrednicu u rečniku, (hleb, m, 1. osnovna životna namernica)
☼ naslov nekog dela ("Mali princ", "Hajduk Stanko")
☼ naziv ustanove (Pošta, Opština Stanovo)
Vokativ
Vokativ je nezavisan padež u kojem stoji ime onoga koga dozivamo ili kome se obraćamo. Dobijamo ga kada upotrebimo uzvik HEJ! uz neko ime. U pisanju se obavezno odvaja zapetama.
Pošto je izdvojen iz rečenice, vokativ u njoj nema posebnu službu. Ponekad u narodnoj poeziji može imati službu subjekta
Primer: Vino pije Kraljeviću Marko. (Kraljeviću Marko – subjekat u vokativu)
Kako glasi vokativ kratkih ženskih imena?
Da bi se odredio vokativ ženskog imena najvažnije je odrediti koliko slogova ima to ime i koji je akcenat u pitanju.
Kod trosložnih i višesložnih imena vokativ je isti kao nominativ, osim kod imena koja se završavaju na - ica.
Primeri: Hej, Valentina! Hej, Slavice!
Kod dvosložnih imena kod svih akcenata vokativ je isti kao nominativ osim kod imena sa dugosilaznim akcentom na prvom slogu.
Primeri: Hej, Ana! Hej, Saro!)