Neverovatno, ali moguće
Jednog dana palo mi je na pamet da bih mogao izumeti nešto što bi bilo zanimljivo i korisno celom čovečanstvu i na taj način postati poznata ličnost poput Nikole Tesle ili Alberta Ajnštajna. Dugo sam razmišljao šta bih mogao da napravim i šta bi to moglo da bude moj sopstveni izum za koji će svi na svetu čuti i o kome će se dugo pričati.
Iznenada mi je sinula jedna fantastična ideja. Izumeću muzički mikser, specijalnu mašinu za mešanje zvuka pomoću koje će se dobiti najlepša muzika na svetu. Napravio sam plan, nabavio potreban materijal i krenuo da pravim svoju neverovatnu mašinu. Kada sam završio posao primetio sam da ona nimalo ne liči na mašinu sa papira, ali me to nije sprečilo da je isprobam. Prva proba izazvala je jak zemljotres i ceo grad se zatresao. Zid moje sobe odleteo je u svemir, a prizemlje moje zgrade je potpuno uništeno. Na susednim zgradama i kućama popucali su svi prozori, a na zidovima i krovovima su se pojavile velike pukotine. Hteo sam da napravim neverovatnu mašinu koja stvara čudesnu muziku, ali umesto nje napravio sam mašinu koja svojim zvukom razara sve oko sebe. Prema mojim proračunima, da bi se dobila savršena muzika potrebno je zvuk propustiti sedamsto pedeset tri puta kroz mašinu, ali tada bi ceo moj grad bio potpuno uništen. Pokušavao sam otklonim greške, ali moja mašina se nije mogla popraviti, jer se ta strašna reakcija stvorila ni od kuda. Bila je iznenadna, potpuno nepredivna i razorna.
Na kraju svega postao sam poznat, ali ne kao Tesla i Ajštajn već kao ludi Dekster. Izumeo sam nešto što nisam hteo i postao sam najveća svetska pretnja. Da ne bi neki zli ljudi iskoristili moju mašinu za razaranje gradova odlučio sam da je uništim i da krenem u smišljanje nečeg novog. Možda to vama izgleda neverovatno, ali je ipak moguće... Nadam se da ću ovog puta uspeti!
Boske
Strašivac
Ko
se boji sam u sobi,
To je rđav znak;
Koga plaši pomrčina
Ili prazan mrak,
Ko veruje u veštice,
Lep mi je to đak!
Taj mi neće nikad biti
Srbin ni junak.
Jovan Jovanović Zmaj