NEPROMENLJIVE REČI

Nepromenljive reči su reči koje uvek ostaju u istom obliku. To su prilozi, predlozi, uzvici, veznici i rečce.

 

zvezdica  Prilozi

Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće određuju glagolsku radnju po vremenu, mestu, načinu, količini ili uzroku.

Prema tome kako određuju glagolsku radnju prilozi mogu biti:

☼  prilozi za vreme 

☼  prilozi za mesto

☼  prilozi za način

☼  prilozi za količinu

☼  prilozi za uzrok

Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi.

Prilog za vreme dobijamo kao odgovor na pitanje KADA?

Primeri: juče, danas, sutra, prkosutra, jutros, noćas, popodne, večeras, rano, kasno, sada, tada, onda, nikada, nekada, uvek, ikada, bilo kada, kad god...

Prilozi za mesto dobijamo kao odgovor na pitanje KUDA?, GDE?

Primeri: evo, desno, napred, nazad, iza, gore, dole, pozadi, unutra, napolju, iznad, ispod, ispred, ovde, tu, onde, tamo, ovamo, onamo, tuda, onuda, nigde, nikuda, negde, nekuda, svugde, svuda, igde, ikuda, bilo gde, bilo kuda...

Prilozi za način dobijamo kao odgovor na pitanje KAKO?

Primeri: loše, dobro, sigurno, slučajno, krišom, lako, teško, hladno, toplo, daleko, hrabro, brzo, ovako, onako, tako, nikako, nekako, svakako, ikako, bilo kako...

Prilozi za količinu dobijamo kao odgovor na pitanje KOLIKO?

Primeri: malo, nimalo, mnogo, puno, ovoliko, onoliko, nikoliko, nekoliko, ikoliko, koliko god...

Prilozi za uzrok dobijamo kao odgovor na pitanje ZAŠTO?

Primeri: zato, stoga

 

zvezdica  Predlozi

Predlozi su nepromenljive reči koje označavaju različite odnose među rečima u rečenici. Obično se nalaze ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. Jedino predlog radi može stajati iza ovih reči.

Primer: Uradićemo to radi istine. Uradićemo to istine radi.

Kada su u pitanju padeži predlozi se javljaju samo uz zavisne padeže:

GENITIV: od, iz, sa, do, bez, blizu, kod, kraj, iznad, između, oko, pored, ispod, ispred...

DATIV: k, ka,prema, nasuprot..

AKUZATIV:  uz, niz, u, kroz, na, za...

INSTRUMENTAL: s, sa, nad, pod, za, među...

LOKATIV: po, u, na, o, pri...

 

zvezdica  Veznici

Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove, a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu, pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima.

  Naporedni veznici se dele na:

☼  sastavne:  i, pa, te, ni, niti

☼  rastavne:  ili

☼  suprotne:  a, ali, no, nego, već.

 Zavisni veznici su: jer, iako, ako, da, dok, čim, mada...

 

zvezdica  Rečce

Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadržaju rečenice ili obeležavaju neki logičan odnos u okviru rečenice.

Rečce se mogu se podeliti u više grupa:

☼  rečce za potvrđivanje i odricanje:  da, ne     

☼  upitne rečce: zar, li, da li                       

☼  pokazne rečce: evo, eto, eno, gle 

☼  suprotne rečce: međutim, pak

☼  zapovedne rečce: neka, hajde            

☼  rečce za isticanje: baš, bar, upravo, čak, tek...

☼  uzvična rečca: ala

☼  povratna rečca: se

☼ modalne rečce: možda, verovatno, naravno, očito, nažalost, zaista, valjda, sigurno, nesumnjivo, uglavnom, nipošto,  definitivno, izvesno...

 

zvezdica  Uzvici

Uzvici su nepromenljive reči ili skupovi glasova kojima se izražavaju osećanja ili se podržavaju zvukovi iz prirode. Za njih ne važe pravila akcentovanja, mogu sadržati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice.

Uzvike možemo razvrstati u tri grupe:

☼ uzvici koji izražavaju osećanja:  ih, oh, uh, uf, au, aj, joj, jao, ura, hm, oho, ijuj, avajk, brrr, pih...

☼ uzvici za dozivanje i teranje:  hej, ej, o, oj, alo, marš, pst, mac, kuc, pis, šic, iš, pi-pi, šibe, ajs, điha...

☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove:  tras, krc, fiju, buć, pljus, šljic, tap, cmok, bum, škrip, apćiha, mijau, kukuriku, av-av, kre-kre, dživ-dživ, ćiju-ći, mljac, šmrc...