Moje lude godine
U ludim sam godinama kažu mi roditelji često sa prekornim pogledom u očima i ljutnjom na licu, a ja nemam pojma šta im to znači. Zašto su moje godine lude? Zašto me gledaju drugačije nego pre? Ko se promenio? Oni ili ja? Toliko pitanja, naizgled prostih, a ne znam na njih odgovor.
Možda su moje godine lude zato što više nisam mio i poslušan dečak koji bez pogovora, sa osmehom na licu izvršava sve ono što ga roditelji i stariji brat zamole. Možda su lude zato što imam svoje stavove i mišljenje o svemu i što otvoreno kažem šta želim, šta hoću, šta mogu, ili zbog toga što sam sam zaljubljen u jednu devojčicu prekrasnih plavih očiju. Ako je to razlog, onda otvoreno priznajem. Da, ja sam u ludim godinama i one su do najuzbudljivije i najsrećnije godine mog života! Budim se sa osmehom na licu svakog dana žurim u školu jer me ona tamo čeka. Kad god ga nam se pogledi sretnu osetim leptiriće u stomaku, a obrazi i uši mi se nekako čudo zacrvene. Zbunim se i stidljivo spustim pogled, jer se bojim će videti moje užareno lice i zbog toga početi da se bezobrazno smeška. Ta devojčica mi ne da mira i jednostavno ne znam šta da radim. Želim da joj kažem da mi s sviđa njena duga plava kosa, da volim da je gledam dok se smeje i da bih voleo da joj opet crtam po svesci, kao onda kad smo bili prvačići i zajedno delili klupu. Samo ovog puta to ne bi bili avioni i kamioni, nego srca sa našim imenima u njima.. Kada se škola završi i krenem kući neraspoložen sam i sve mi smeta. Nerviraju me i mama i tata, i baba i deda, ne uči mi se, ne gledaju mi se filmovi. Jednostavno, ništa mi se ne radi. Mislim samo na plave oči i jedva čekam da osvane novi dan.
Godine brzo prolaze. Ne tako davno sedeo sam u istoj klupi sa svojom simpatijom, a sada je gledam iz daljine i treptim od njenog pogleda. Pomešani zajedno zaljubljenost, sreća, neizvesnost, nervoza i tiha strepnja stvorili su haos u mojoj glavi i on je glavni raxlog što su moje godine lude.
Boske
Nesporazum
(ili kako se pozdravljaju optimista i pesimista)
Ima
trenutak u svakom danu
kad sunce
i mjesec na vagu stanu,
svaki na
svoj usjajen tas.
Jezičak
vage
na tren se
smiri,
niti je
dan
niti je
noć
a u nama
se jave nemiri.
U tim
časima često se zgode
male
luckaste šale,
nezgode.
Pozdraviš
lijepo:
- Dobar
dan,
i čuješ
kako začuđen reče
taj
pozdravljeni:
- Dobro veče!
Enisa Osmančević-Ćurić
