zvezdica  Moja škola nije mrtvo more

Mrtvo more je zelena ustajala voda neprijatnog mirisa koja se nikuda ne miče i u kojoj nema istinskog života. Ono je simbol beživotne sredine u kojoj vladaju dosada i jednoumlje. Zato sa sigurnošću mogu da vam kažem da moja škola nije mrtvo more, jer je zanimljiva, puna života i u njoj nikada nije dosadno.

Mojoj škola je mesto na kome dani prolaze neobično brzo. Svakog jutra i popodneva razdragani đaci sa osmehom na licu prolaze kroz širom otvorena vrata, spremni za nova znanja i međusobna druženja. Nastavnici ih dočekuju i nakon mnogo uloženog truda, pažnje i ljubavi kući ih ispraćaju. Iako moja škola pruža jednake mogućnosti svim đacima koji u nju idu, u svakoj generaciji postoje pojedinci koji štrče i odskaču od većine. Neki se ističu jer imaju blistav um, neki su puni ambicije i želje da iskažu svoj umetnički duh, a ima i onih koji svojim nestašlucima i neozbiljnušću žele da privuku pažnju drugih.  Oni su drugačiji od ostalih, ali ih niko zbog ne izbegava, ne osuđuje i ne tera da budu kao većina jer u mojoj školi vladaju tolerancija i rauzmevanje za sve, čak i za one nestašne i neozbiljne, nema ljubomore, zavisti i podsmeha. Svakome se pruža šansa da bude ono što jeste i niko ne želi da na bilo koji način ograniči  veliki um malim naučnicima ili uguši umetničke snove budućnih velikih umetnika. Različitosti se prihvataju i zbog toga moja škola nije jednolična i dosadna sredina u kojoj se svakog ponavljaju iste stvari i kreću potpuno ista lica. U njoj se svi se druže, zabavljaju i uživaju u bezbružnim školskim danima.

U mojoj školi se svakom đaku se dozvoljava da pita i analizira, misli i stvara i na svoj način tumači svet oko sebe. Ona nije mrtvo more, dosadna učmala sredina u kojoj vlada duševno mrtvilo Ona je jedno lepo i privlačno mesto, puno života i zanimljivih stvari, na kome su svima pružene jednake šanse za sreću i uspeh.

Boske

 U biblioteci

Knjiga priča tiho
i gleda u oči,
a ti se zadiho,
znoj sa čela toči.
Podvig ti na umu,
a strah ti u glavi,
ti bi u prašumu,
a tigar u travi.

Probudi se, preni,
strah mnogo ne vredi,
stranicu okreni

Dragan Lukić