BOSKE

  Marko pije uz Ramazan vino

Pesma “Marko pije uz Ruzmarin vino” je epska junačka pesma kojom je u našoj narodnoj epskoj književnosti sačuvana istorijska istina da je Marko Kraljević bio turski vazal. Za razliku od ostalih epskih pesama u kojima je ovaj srpski junak opevan kao hrabari, pametni i nepokolebljivi borac za slobodu svoga naroda koji se nikada nikome nije pokorio, u ovoj pesmi on je sultanov zatočenik i prividni prijatelj.
    Markovo vazalstvo je podrazumevalo služenje turskoj moći, bespekorno ponašanje, poslušnost i vernost sultanu. U pesmi ga sultan zove svojim "posinkom", a on njega "poočimom" i time nam narodni oevač poručuje da je njihov odnos prijateljski i da između njih vlada sloga, razumevanje i velika bliskost. Tek kasnije, kroz Markovu neposlušnost i odbijanje da poštuje sultanove naredbe, saznajemo pravu istinu. Njihov odnos nije bio prijateljski nego baš suprotno, duboko neprijateljski jer Marko nijednog trenutka nije zaboravio ko je on i koja je njegova prava vera. Svestan činjenice da se ne bori protiv Turaka, već da im služi, tražio je način da sačuva svoju čast i svoje dostojanstvo. Kada je sultan izdao naredbu da se svi moraju ponašati u skladu sa islamskom verom u danima posta. Marko se is prkosa ponašao suprotno. Radio je sve što je zabranjeno jer je smatrao da se sultanove naredbe na njega kao pripadnika pravoslavne vere ne odnose, te da se može ponašati onako kako mu je volja i kako mu srce nalaže. Bio je neposlušan, jer mu je bilo dosta tuđinske vlasti, zabrana i naredbi kako kako da se ponaša i kako da živi u svojoj zemlji. On nije bio rođen da bude rob nego slobodan čovek koji želi slobodu za ceo svoj potlaćeni narod. U njemu su se nakupila ogrmna srđžba koji ga je terala da bude siledžija i da ruši sve ono što mu tuđin nametne. Bio je samovoljni buntovnik koji tražio način da pruži otpor sultanu i izrazi svoju odbojnost prema nametanju tuđe volje. Izrazio je svoj prkos tako što je silom primoravao sultanove ljude od ugleda, one najpobožnije i najstarije da krše stroge naredbe i svete zakone islamske vere. Nije se plašio ničega i nije odstupio od svojih stavova čak ni kada se našao ispred samog sultana. Markova neustrašivost, preteći izgled i srdžba koja je izbijala iz svakog njegovog pokreta izazvali su osećaj nesigurnosti i strah kod sultana, čime je još jednom narodni pevač istakao nadmoćnost našeg junaka na Turcima i drugim neprijateljima.

 Iako se Marko u pesmi pokazuje kao neposlušan čovek sklon samovolji, pijanstvu i ispadima koji se smiri jedino kada vidi novac, on je u suštini bio ponosni i hrabri buntovnik koji nije mogao da podsese tuđu vlast, da bude u potlaćenom položaju i služi tuđinu. Oduzeli su mu slobodu, ali nisu mogli da mu oduzmu veru, čast i dostojanstvo.

Boske

 

MARKO PIJE UZ RAMAZAN VINO

Književna vrsta:
Epska pesma iz ciklusa pesama o Marku Kraljeviću

Književni rod:
Epika

Tema:
Markova vazalska neposlušnost i njegov sukob sa sultanom

Glavni likovi
Marko Kraljević, sultan

 

Analiza

Pesma "Marko pije uz Ramazan vino"  je epska junačka pesma ispevana u desetercu u kojoj je opevana Markova neposlušnost, prkos i nadmenost prema turskom sultanu. Motiv pesme je prkos čoveka kao jedan od način da on u teškoj sitiaciji sačuva ljudsko dostojanstvo i čast.

Početak pesme: Sultan izdaje naredbu da se poštuje post Ramazan

Ramazan je post koji prethodi velikom islamskom prazniku Bajramu. Svaki pripadnik turskog carstva morao je da poštuje sultanovu naredbu, da se tokom posta ponaša skromno, odrekne izobilja i razmetljivosti i ne krši svete zakone.

Da s’ ne pije uz ramazan vino,
Da s’ ne nose zelene dolame,
Da s’ ne pašu sablje okovane,
Da s’ ne igra kolom uz kadune;

Zaplet: Marko krši sultanove naredbe

Marko je bio turski vazal, a njegovo vazalstvo je podrazumevalo služenje turskom sultanu i poštovanje njegovih naredbi. Sultan ga je zvao svojim "posinkom", a on njega "poočimom", ali to Marku nije značilo ništa, jer on nijednog trenutka nije zaboravio ko je i koja je njegova prava vera. Bio je hrišćanin i smatrao je da se sultanove naredbe na njega ne odnose, te da se može ponašati u skladu sa svojom berom, a ne islamskom. Radio je sve što je zabranjeno, ali sultanu je prkosio tako što je silom primoravao pobožne ugledne Turke da krše stoge sultanove naredbe.

Marko igra kolom uz kadune,
Marko paše sablju okovanu,
Marko nosi zelenu dolamu,
Marko pije uz ramazan vino,
Još nagoni odže i adžije,
Da i oni s njime piju vino

Vrhunac: Sukob između Marka i sultana

Markovo ponašanje izazvalo je čuđenje i nevericu i o njemu se na sve strane pričalo. Nezadovoljan i ljut zbog ponašanja svog vazala, sultan šalje ljude da nađu Marka i dovedu ga pred njega. Besan na sultana Marko krčagom razbija glavu tim ljudima i tada nastaje vrhunac njegove bahatosti, samovolje i neposlušnosti.

Rasrdi se Kraljeviću Marko,
Pak dovati onu kupu s vinom,
Pa udara careva čauša,
Pršte kupa a pršte i glava,
I proli se i krvca i vino.

Rasplet: Markova izlazi iz sukoba kao pobednik

Namrgođeni Marko došao je pred sultana pod punom ratnom opremom, kao da nije u pitanju njegov "poočima" Primakao je sebi i buzdovan i sablju jer se bojao kavge i oružje mu je moglo zatrebati. Na sultanova pitanja je odgovarao smireno i mudro. Nije pokazivao strah niti je osećao kajanje zbog svoje neposlušnosti i kršenja strogih zabrana. Pred takvim Markom sultan se osečao nesigurnim i pomalo uplašenim. Okretao se oko sebe da vidi da li mu neko može priteći u pomoć, a kada je video da nikoga nema iz straha se odmakao.

Gledi care na četiri strane,
Ne ima li tko bliže do Marka:
Al’ kod Marka nigdi nikog nema,
Već najbliže care Sulejmane;
Car s’ odmiče, Marko se primiče,
Dok dotera cara do duvara;

Epilog: Sultan se povlači i iz straha nagrađuje Marka

Pred markom su pale sve sultanove naredbe, a povukao se i sam sultan, uplašen i doveden u neprijatnu situaciju. Da bi smirio Marka i njegovu uzavrelu krv daje mu stotine dukata i dozvoljava mu da slobodno pije.