zvezdica  Marko Kraljević i Musa Kesedžija

Pesma “Marko Kraljević i Musa Kesedžija” je nastala u vremenu kada je srpski potlačeni narod tražio način da podigne svoj moral, istrpi muke ropstva i istraje pod teškim turskim jarmom, a našao ga u je liku Marka Kraljevića, nenadmašnom junaku koji se po svojoj velikoj fizičkoj snazi, bistroj pameti i snalažljivosti uzdizao iznad svih ostalih, pa čak i iznad samog turskog cara i njegovih najboljih i najhrabrijih vojnika.

U pesmi postoji protivrečnost u liku Marka Kraljevića i odnosu između njega i turskog cara. S jedne strane, narodni pevač Marka opisuje kao zaboravljenog junaka oronule snage koji godinama trune u turskoj tamnici, zaboravljen od svih, i od prijatelja i od neprijatelja, pa se postavlja pitanje kako je dospeo tamo ako je on neumoljivi, neustrašivi i nepobedivi junak nadčovečne snage pred čijem gnevom je i car više puta drhtao. S druge strane, iako je zatočen i ne tako snažan kao pre, on je i dalje jedina osoba koja se može suprotstaviti najvećem turskom odmetniku Musi Kesedžiji, pobediti ga i tako sačuvati tursko carstvo.

Dovoljno je bilo samo tri meseca nakon izlaska iz tamnice da oslabljeni srpski junak povrati svoju snagu i postane ono što i jeste, sujetan, prek i lukav čovek koji se hrabro bori i uvek pobeđuje, pa čak i boljega od sebe. A Musa Kedsedžija je bio bolji i snažniji od Marka. Imao je tri rebra, tri srca i zmiju na srcu. Njegova snaga je bila natprirodna i po prvi put Marko je ušao u megdan, a da nije nenadmašan u odnosu na svog protivnika. Dvoboj između junaka otpočinje rečima i prepucavanjima iz kojih saznajemo odakle potiče razlika u snazi između ova dva junaka. Musa je rođen u siromaštvu, pokraj ovaca na ploči studenoj, a Marko u izobilju, na meku dušeku, pa je on zbog toga manje otporan i manje snažan. Na ovoj osnovnoj suprotnosti između ogromne Musine i nedovoljne Markove snage narodni pevač je izgradio celu pesmu. Musina snaga je uvećana odnosu na Mrakovu, s ciljem da se srpskom narodu pošalje poruka da se ne plaši i ne  posustaje pred snažnijim i jačim neprijateljima, da hrabro krene u boj za pravdu, istinu i slobodu koristeći sva raspoloživa sredstva. U borbi na život i smrt, sve je moralno, sve je dozvoljeno, pa tako i Markovo lukavstvo i podlost kojima je pobedio do tada nepobedivog junaka. Ali pobeda nije uvek slatka, pogotovo ako znaš kako je izvojevana. Zato Marko umesto da slavi svoj uspeh plače i jadikuje. Objektivan je i priznaje da je ubio boljega od sebe i to je ono što ovu pesmu čine drugačijom od svih ostalih pesama o ovom junaku. Za narodnog pevača Markovo junaštvo nije na prvom mestu, nego ono što je ljudsko u njemu, a to je njegov moral. Marko kao čovek je u svemu nadmašio Marka junaka. Istina i pravda su iznad svega, a Marko im se podredio jer samo tako mogao da bude moralno čist i velik.

Osvetničke i oslobodilačke težnje naših predaka tražile su jakog, lukavog i snažnog borca koji se neće ničega plašiti. Našle su ga u liku Marka Kraljevića, čoveku ogromnih sposobnosti, velikom junaku i zaštitniku sirotinje i potlačenih.  U većini epskih pesama, Marko Kraljević  je opevan kao srpski junak koji se nikome nikada nije pokorio, kao neustrašivi borac protiv nasilja i nepravde uvek spreman da krene u borbu protiv okrutnih turskih osvajača, dok je u ovoj pesmi on zaštitnik turskog carstva. Iz tog razloga pesma" Marko Kraljević i Musa Kesedžija" predstavlja sačuvanu istorijsku istinu o tome da je ovaj najhrabriji srpski junak u suštinii bio turski vazal, da je priznavao vlast turskog cara, pokoravao mu se i ratovao za njega. Ne želeći da izneveri očekivanja naroda, pevač kroz pesmu Markovu pokornost pretvara u prkos, podsmeh i otvoreno neprijateljstvo, naročito u trenutku kada pred uplašenog cara baca odsečenu Musinu glavu.

Boske

 

MARKO KRALJEVIĆ I MUSA KESEDŽIJA

Književna vrsta:
Epska pesma iz ciklusa pesama o Marku Kraljeviću

Književni rod:
Epika

Tema:
Megdan između Marka Kraljevića i Muse Kesedžije

Glavni likovi
Marko Kraljević, Musa Kesedžija

Mesto radnje
Stambol, Kačanička klisura

 

Analiza

Pesma "Marko Kraljević i Musa Kesedžija"  je epska junačka pesma ispevana u desetercu u kojoj je opevana Markova nenadmašnost i veličina kao čoveka koji pobeđuje u megdanu boljeg o sebe i to otvoreno priznaje. Motiv pesme je velika ljudskost velikog junaka.

Početak pesme: Musa Kesedžija se zakljinje da če se odmetnuti od cara.

Deset godina Musa je verno služio svoga cara, išao u boj i pobede nizao, ali nikakvu nagradu nije dobio. Pošto njemu niko ništa nije plaćao, odlučio je da sam uzima ono što mu sleduje:

Vino pije Musa Arbanasa

U Stambolu u krčmi bijeloj.

Kad se Musa nakitio vina,

Onda poče pijan besjediti:

"Evo ima devet godinica

Kako dvorim cara u Stambolu,

Ni izdvorih konja ni oružja,

Ni dolame nove ni polovne;

Al' tako mi moje vjere tvrde,

Odvrć ću se u ravno primorje,

Zatvoriću skele oko mora

I drumove okolo primorja,

Načiniću kulu u primorju,

Oko kule gvozdene čengele,

Vješaću mu hodže i hadžije."

Musa je bio čovek velike snage i hrabrosti. Nije se plašio cara, niti njegovih vojnika, pa je učinio ono što je i naumio. Zatvorio je mostove i puteve, uveo mostarine i drumarine i sve što je do tada bilo carevo, postalo je njegovo.

Što gođ Ture pjano govorilo,

To trijezno bješe učinilo:

Odvrže se u primorje ravno,

Pozatvora skele oko mora

I drumove okolo primorja,

Kud prolazi carevina blago,

Na godinu po trista tovara;

Sve je Musa sebe ustavio;

U primorju kulu načinio,

Oko kule gvozdene čengele,

Vješa caru hodže i hadžije.

Uvod u zaplet: Nevolje turskog cara zbog Musine neposlušnosti i pobune

Musino ponašanje car je doživeo kao pobunu protiv države, pa je poslao svoje najhrabrije junake da se bore sa Musom i uguše pobunu. Junaci se nisu vrćali i car je bio prisiljen da pošalje celu vojsku, ali i nju Musa uspeva da nadjača. Tri hiljade vojnika Musa je pobio i razjurio, a njihovog komandanta Ćuprilić-vezira uhvatio i ponizio:

Posla na njga Ćuprilić-vezira

I sa njime tri hiljade vojske.

Kad dođoše u ravno primorje,

Sve polomi Musa po primorju

I uvati Ćuprilić-vezira,

Saveza mu ruke naopako,

A sveza mu noge ispod konja,

Pa ga posla caru u Stambola.

Shvativši da je Musa Kesedžija junak nad junacima i da je njegova snaga ogromna, car naređuje sa se iz tamnice izvuče srpski junak Marko Kraljević, jedini koji se svojom snagom, umom i snalažljivošću može suprotstaviti neposlušnom i nepredvidivom Musi Kesedžiji. Marko je bio carev sužanj, tri godine zatočen i zaboravljen u tamnici. Njegova snaga je bila oronula, a fizički izgled postao zastrašujući, pocrneo kao kamen, avetinjskih noktiju i kose..

Kosa mu je do zemljice crne, -

Polu stere, polom se pokriva;

Nokti su mu - orati bi mogo;

Ubila ga memla od kamena,

Pocrnio kao kamen sinji.

Marko je pristao da izađe na megdan Musi Kesedžiji, ali je bilo potrebno vreme da se njegova snaga povrati. Tražio je vina u izobilju, debelo meso ovnujsko, beo hleb.

Sjede care kazivati Marku

Što je njemu Musa počinio;

Pa on pita Kraljevića Marka:

"Možeš li se, Marko, pouzdati

Da otideš u primorje ravno,

Da pogubiš Musu Kesedžiju?

Daću blaga koliko ti drago."

Veli njemu Kraljeviću Marko:

"Aja, bogme, care gospodine!

Ubila me memla od kamena,

Ja ne mogu ni očima gledat,

Kamol' s Musom mejdan dijeliti!

Namjesti me đegođ u mehanu,

Primakni mi vina i rakije,

I debela mesa ovnujskoga,

I beškota ljeba bijeloga;

Da posjedim nekoliko dana,

Kazaću ti kad sam za mejdana."

 Posle tri meseca odmora Markova snaga se potpuno povratila. Iz drenovine sušene devet godina desnicom rukom dve kapi vode je iscedio. To je bio dokaz da je spreman za megdan. 

Kada viđe da je za mejdana,

Onda ište suvu drenovinu.

Donesoše drenovinu Marku;

Kad je steže u desnicu ruku,

Pršte pusta nadvoje, natroje,

I dv'je kaplje vode iskočiše.

Tada Marko caru progovara:

"Prilika je, care, od mejdana."

Zaplet: Markov izlazak iz tamnice i odlazak  na mejdan sa Musom Kesedžijom

Marko kuje najveću i najbolju, baš onakvu kakvu junak kao on zaslužuje. Rapituje se kod Novaka kovača da li je njegova sablja jedina i neponovljiva, a on mu priznaje da je skovao bolju sablju boljemu junaku zbog čega mu sujetni Marko odseca ruku u ramenu. Kovač Novak je ovim priznanjem nagovestio da će borba između Muse i Marka biti žestoka.

Manu sabljom i desnicom rukom

I udari po nakovnju Marko,

Nakovnja je pola presjekao,

Pa on pita Novaka kovača:

"Oj, boga ti, Novace kovacu,

Jesi l' ikad bolju sakovao?"

Veli njemu Novače kovaču:

"Oj, boga mi, Kraljeviću Marko,

Jesam jednu bolju sakovao,

Bolju sablju, a boljem junaku:

Marko i Musa Kesedžija se susreću u Kačaničkoj klisuri i započinju dvoboj rečima. Marko nastupa drsko želeći da zaplaši Musu i odmah na početku pokaže ko je on i kakvog je kova.

Reče Marko Musi Kesedžiji:

"Deli Musa, uklon' mi se s puta,

Il' s' ukloni, il' mi se pokloni!"

Musa Kesedžija ne želi ni da se skoli ni da se pokloni Marku. Pribran je i ne želi da uđe u sukob. Poziva Marka na prijateljski susret, da sjaše sa konje, zajedno sednu i vino piju. Uz to mu poručuje da se neće skloniti, dajući mu do znanja da je om ponosan čovek koji je odrastao u siromaštvu, pokraj ovaca uz majku koja ga je naučila da čuva svoje dostojanstvo i svoj ponos.

Al' govori Musa Arbanasa:

"Prođi, Marko, ne zameći kavge,

Il' odjaši da pijemo vino;

A ja ti se ukloniti neću

Ako t' i jest rodila kraljica

Na čardaku, na meku dušeku,

U čistu te svilu zavijala,

A zlaćenom žicom povijala,

Odranila medom i šećerom;

A mene je ljuta Arnautka

Kod ovaca na ploči studenoj,

U crnu me struku zavijala,

A kupinom lozom povijala,

Odranila skrobom ovsenijem;

I još me je često zaklinjala

Da se nikom ne uklanjam s puta."

 Vrhunac: Borba izmešu Marka Kraljevića i Muse Kesedžije

Marko kreće u napad. Borba je prikazana gradacijski.

1. Borba kopljima

2) Borba sabljama

3) Borba butzdovanima

4) Borba golim rukama

Nakon borbe kopljima, sabljma i buzdovanima bili su izjednačeni jer se bio namerio junak na junaka. Videvši da nema pobednika i da je borba ravnopravna bacili su buzdovane na zemlju i ščepali jedan drugog za kosti junačke. Musa je bio snažniji i svoju nadmoć je pokazao tako što je bacio Marka na zemlju i seo mu na grudi:

Ščepaše se u kosti junačke

I pognaše po zelenoj travi.

Namjeri se junak na junaka,

Deli Musa na Kraljića Marka:

Niti može da obori Marka,

Nit' se dade Musa oboriti.

Nosiše se ljetnji dan do podne;

Musu b'jela pjena popanula,

Kraljevića b'jela i krvava.

Progovara Musa Kesedžija:

"Mani, Marko, jali da omanem!"

Omahuje Kraljeviću Marko,

Al' ne može ništa da učini;

Tad omanu Musa Kesedžija,

Ud'ri Marka u zelenu travu,

Pak mu sjede na prsi junačke.

Rasplet: Markova pobeda

U borbi na život i smrt, Marko jedva dišuću ispod snažnog Musinog tela, postao je svestan da ga izdaje snaga i u svojoj nemoći pozvao je u pomoć posestrimu vilu.  Ona ga je podstila na guje iz potaje, a Marko je čuvši savet, podlo i lukavo izvadi nož i njime ubio neopreznog Musu. Bila je to borba golim rukama i Musa nije očekivao takavu Markovu reakciju.

Mače Marko nože iz potaje,

Te raspori Musu Kesedžiju

Od učkura do bijela grla'

Mrtav Musa pritisnuo Marka,

I jedva se iskopao Marko.

A kad stade Marko premetati,

Al' u Musi tri srca junačka,

Troja rebra jedna pod drugijem;

Jedno mu se srce umorilo,

A drugo se jako razigralo,

Na trećemu ljuta guja spava.

U rasporenom Musinom telu bila su tri rebra, tri srca i guja na trećem srcu koja govori. Oni su bili simbol Musine ogromne nadprirodne snage i nadmoći. Suočen sa činjenicom da je prevarom ubio boljeg i snažnijeg junaka od sebe Markova sujeta je potpuno nestala. Nije više bio onaj preki i gordi kavgadžija, nego običan čovek koji se ne ustručava da od muke zaplače:

Kad to viđe Kraljeviću Marko,

Proli suze niz bijelo lice:

"Jaoh mene do boga miloga,

Đe pogubih od sebe boljega!"

Od kavgadžije, prekog i sujetanog čoveka Marko Kraljević priznavši da je ubio boljeg od sebe Marko Kraljević je postao iskren i pravedan čovek. U njemu je ono što je ljudsko nadmašilo junačko, pa je i dalje ostao velik i nenadmašan, ne kao junak nego kao čovek.

Epilog: Markova odnosi Musinu turskom caru

Marko pdseca Musinu glavu, odlazi u Stambol i baca je caru iospod nogu. Car se uplašio i skočio na noge što je izazvalo podsmeh kod Marka i pokazalo njegovu nadmoćnost.

Car je od stra na noge skočio;

Veli njemu Kraljeviću Marko:

"Ne boj mi se, care gospodine!

Kako bi ga živa dočekao

Kad od mrtve glave poigravač?"

Car mu dade tri tovara blaga.

Ode Marko bijelu Prilipu,

Osta Musa uvrh Kačanika.

 (Ilustracija Dušan Pavlić)