Manasija - Vasko Popa
PLAVO I ZLATNO
POSLEDNJI PRSTEN VIDIKA
POSLEDNJA JABUKA SUNCA
ZOGRAFE
DOKLE TVOJ POGLED DOPIRE
ČUJEŠ LI KONJICU NOĆI
ALAH IL ILALAH
KIČICA TVOJA NE DRHTI
BOJE SE TVOJE NE PLAŠE
BLIŽI SE KONJICA NOĆI
ALAH IL ILALAH
ZOGRAFE
ŠTA LI VIDIŠ NA DNU NOĆI
ZLATNO I PLAVO
POSLEDNJA ZVEZDA U DUŠI
POSLEDNJI BESKRAJ U OKU
Analiza
PRVA STROFA: Na samom početku pesme pesnik spaja plavo i zlatno. Plavo je simbol neba, prostranstva, morske dubine. vedrine, slobode... Zlatno simbolizuje sunce, sjaj, dragocenost, vrednost, retkost... Prostranstvo, pa svetlost. Slikar počinje da stvara svoje delo - gleda prostranstvo i vidi krajnju svetlost.
U poslednjem prstenu vidika je poslednja jabuka sunca. Prsten je simbol predanosti, vere, zaokruženosti, pripadnosti, dok je jabuka simbol zdravlja i života. Poslednja jabuka sunca je dar od sunca, a sunce je izvor života, ali i simbol sjaja oreola svetaca, svetlost uma i moći. Pesnik duhovnost jednog sveca poistovećuje se samim suncem i njegovim životnim zbačajem.
DRUGA STROFA: Pesnik se obraća slikaru, zoografu koji oslikava crkvu i pita ga dokle dopire njegov pogled. Slikar je u umetničkom zanosu. Njegov pogled se gubi u sjaju i svetlosti stvaranja. On u bojama koje nanosi na zidove crkve vidi svetlost svoje vere. Isključen je iz stvarno sveta i nečuje zvuke iz okoline.
TREĆA STROFA: Novo pitanje pesnika upućeno slikaru. Pita ga da li čuje konjicu noći i ratni poklič. Noć je mračna i simbol je rušilačke sile, a ta sila, ta "konjica noći" je zapravo turska vojska koja je puno puta rušila srpske svetinje. Ona dolazi uz poklič koji predstavlja arapske reči hvaljenja Alaha. Turci u čast svoje vere i svog hvaljenog Alaha ruše tuđu i to je za njih ispravno.
ČETVRTA STROFA: Iako se približava turska vojska, slikar nastavlja da stvara, jer ne vidi ništa drugo osim svog dela. Njegova kičica ne drhti i njegove boje se ne plaše. Pesnik ovim stihovima ističe hrabrost i predanost slikara.
PETA STROFA: Konjica je sve bliže slikaru, ponovo se čuje ratni poklič.
ŠESTA STROFA: Pesnik i dalje postavlje pitanja. Zanima ga šta slikar vidi u dnu noći. Konjica je blizu, njegova smrt je blizu. Noć je simbol crnila, a dno crnila simbol smrti.
SEDMA STROFA: Plavo i zlatno su ponovo spojeni, ali obrnutim redom. Svetlost, pa prostranstvo. Slikar završava svoje delo i odlazi u smrt. Svetlost je sada u njegovoj duši i pretočena u fresku. Njegovo delo je poslednji treptaj u oku i većno će trajati.
Kritički osvrt
Pesničke slike koje Vasko Popa stvara u svakoj svojoj pesmi su vrlo neobične i često teške za tumačenje, pa njihova analiza nije uopšte jednostavna. Ono što je posebno zanimljivo kada je poezija Vaska Pope u pitanju jeste da u njegovim pesmama ne postoje znakovi interpunkcije. Na taj način pesnik u potpunosti dopušta svom čitaocu da oseti ritam pesme, ne sugeriše mu ništa i daje mu mogućnost da razume njegovu poeziju na svoj način.
Poeziju Vaska Pope karakterišu objektivnost i suzdržanost, ponekad se oseća određena doza hladnoće, kao da pesnik nema emocija dok piše svoju pesmu, ali pažljivom analizom svakog stiha dolazi se do suštine onoga što je pesnik hteo reći, odnosno poručiti svome čitaocu. U svom tom nastojanju da se razume i odgonetne poezija Vaska Pope najbolje je da citiramo samog pesnika. Vasko Popa je smatrao da je: ” Pesnik čuvar beskrajnog puta kojim prolaze žive reči.” Kua vodi taj penikov puta sami odaberite.
Analiza pesme ”Manasija ” koju je ponuđena na ovoj stranici može da bude potpuno različita od one koju će uraditi vaš nastavnik. No, nijedna analiza nije netačna jer ona je samo pokazatelj kako je neko razumeo Popinu pesmu.
