Putovanje malog princa
Mali princ, usamljeni dečak iz svemira, napustio je svoju malenu planetu i svog jedinog prijatelja, crvenu ružu o kojoj se brinuo i koju je voleo najviše na svetu i potpuno sam krenuo na putovanje s ciljem da otkrije nepoznati svet i nešto novo nauči. Iako je ruža za njega bila jedinstvena i značila mu sve u životu, njeno prijateljstvo i lepota nisu mu bili dovoljni. Želeo je mnogo više.
Na svom putovanju od planete do planete mali princ je sretao različite ljude koji su u jednom bili isti. Svi su bili prezaokupljeni samim sobom ili svojim poslom, nisu primećivali svet oko sebe niti važne stvari u životu i to ih je dovelo sopstvene otuđenosti i velike usamljenosti. Zato, mali svemirski dečak nije razumeo smisao njihovog postojanja. Zapanjili su ga besmislenost, besciljnost i beskorisnost njihova rada, velika uobraženost i potpuno odsustvo ljubavi i razumevanja prema poslovima koje obavljaju. Upoznavši kralja bez podanika koji je mislio suprotno, da su baš svi ljudi njegovi podanici i uobraženka za koga su svi ljudi bili njegovi obožavaoci, princ se upoznao sa svetom u kome vladaju sujeta, sebičnost i opijenost samim sobom. U susretu sa pijancem koji pije da bi zaboravio stid što je takav kakav jeste, uvideo je besmislenost života izgubljenog čoveka koji tumara okolo bez ikakvog cilja. Poslovni čovek koji broji i iz pohlepe prisvaja zvezde, geograf koji ispisuje knjige o dalekim svetovima, a nikada nije upoznao ni svet oko sebe i fenjerdžija koji ne vidi lepotu koja ga okružuje pokazali su mu da slobodan čovek i te kako može biti zarobljen u svetu u kome živi, ako obavlja dosadan, beskoristan i beznadežan posao. Mali princ je bio dečak otvorenog srca, iskren i pun ljubavi i zato se razočarao kada je shvatio shvatio da u životima ljudi koje je sreo vlada duhovna pustinja i da oni nikako ne mogu biti njegovi iskreni prijatelji. Jedini prijatelj na njegovom putovanju bila je lisica koja mu je svokom besedom otvorila oči i uverila ga da čovek samo srcem dobro vidi, da njegova ruža nije kao ostale ruže, da je ona baš onakva kakvom je i smatrao, prelepa, jedinstvena na svetu i nezamenljiva.
Na svom putovanju mali princ je upoznavajući druga bića upoznao samog sebe i mnogo naučio o životu i smislu življenja. Otkrio je koliko mu je ruža važna i koliko je povredio svojim odlaskom. Shvatio je da su rad, iskreno prijateljstvo, istina i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi, da se ljubav gradi strpljivo i polako i da uvek dobijamo onoliko koliko drugima dajemo. Svoje putovanje mali princ je završio misleći samo na svoju crvenu ružu.
Boske
MALI PRINC - Antoan de Sent Egziperi
Književna vrsta:
Savremena bajka za decu - alegorijska priča za odrasle
Književni rod:
Epika
Tema:
Zgode i nezgode malog princa na njegovom putovanju.
Glavni likovi:
Mali princ, pilot
Kompozicija dela
Početak: Pisac počinje priču svojim iskustvom iz djetinjstva. Upoznajemo ga kao dečaka koji je doživeo neuspeh sa slikarstvom. Odrasli mu savetovali da se okane slikarstva, te da se radije posveti nečem drugom.
Zaplet: Dečak je odrastao i postao pilot. Leteo je po celom svetu i jednog dana doživeo je kvar u pustinji Sahari. Bio je hiljadu milja daleko od naseljenih krajeva, a imao je vode za nepunih osam dana.
Vrhunac: Dečak upoznaje malog princa, koji mu priča o svojoj planeti i ruži na njoj, o svom putovanju, avanturama i ljudima koje je sretao putujući po zemlji.
Rasplet: Shvativši da je svojim odlaskom povredio crvenu ružu, svog pravog prijatelja, mali princ je odlučio da se vrati na svoju planetu. Pisac traži od njega da ne odlazi, no mali princ je čvrsto odlučio.
Epilog: Princ se rastaje sa piscem i odlazi sa zmijom.
Kritički osvrt
Pisac nam u ovoj savremenoj bajci dočarava stvaran svijet i poručuje nam da moramo da shvatimo istinu o sebi. On želi da ljudi svi ljudi budu budu što sličniji malom princu. Iako je puna gorke kritike upućene odraslima koji ne mogu da shvate čak ni najjednostavniju istinu o sebi, ova alegorijska priča o teškom putu prijateljstva i ljubavi, prožeta je humorom, vedrinom i optimizmom. Skrivajući se iza dečaka zlatne kose koji napušta Zemlju u nadi da će naći svoju ružu čitavu i nedirnutu, pisac nas na kraju priče ostavlja s verom da će se u moru umišljenih, pijanih, hladnih i sebičnih stanovnika ovog planeta naći oni koji će shvatiti žrtvu malog princa, te potražiti u sebi snage da krenu njegovim stopama – putem ljubavi i odgovornosti.
Čovjek je društveno biće; određuju ga ljubav, prijateljstvo i rad prožeti iskrenošću i istinom. Ako nam nešto od toga nedostaje, ili to ne pružamo drugome, nastaje jaz koji je teško premostiti. Ljudi su osamljeni, oholi, otuđeni od drugih, ali još uvek postoje oni koji veruju da se svet može promeniti.
"Bitno je očima nevidljivo!"
"Ljubav i dobrota se ne mogu videti, one se osećaju..."
"Čovek je usamljen i među ljudima."
"Govor je izvor svih nesporazuma."
"Čovek samo srcem dobro vidi!"
"Deca moraju mnogo toga opraštati odraslima!"
Nije htela da je vidi kako plače. Bila je to vrlo ponosna ruža
,,I uvek ćete voleti?”.
,,Ne”, reče ruža ,,jednog dana ću uvenuti i onda će prestati da mi se dive”.
,,Baš čudno”, reče Mali Princ ,, da si ti moja ruža , ja bih te voleo i tada”
"Veme koje si uložio oko svoje ruže čini tu ružu tako dragocenom."