LOKATIV
Lokativ je zavisan padež koji najčešće označava mesto.
Dobijamo ga na pitanje GDE? O KOME? ili O ČEMU?. Upotrebljava se uvek sa predlozima.
Lokativ može imati sledeća značenja:
☼ značenje mesta
Predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava mesto vršenja radnje.
Primer: Knjige su na policama.
☼ značenje vremena
Predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava kad se nešto ili koliko dugo se nešto zbiva.
Primer: Školska godina se završava u junu.
☼ značenje načina
Predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava način na koji se radnja vrši.
Primer: Napad su pripremali u tajnosti.
☼ objekatsko značenje
Predloško - padežna konstrukcija u lokativu označava trpioca radnje.
Primer: Razmišljali smo o ekskurziji.
Predlozi koji dolaze uz
lokativ:
u, na, o, po, pri, prema
Predloge u, na, po, o, lokativ deli sa akuzativom.
Primeri:
Polica se nalazi u zidu. (Lokativ) Gledam u zid. (Akuzativ)
Moja knjiga je na polici. (Lokativ) Stavio sam knjigu na policu. (Akuzativ)
Crtao je po mojoj knjizi. (Lokativ) Otišao je po knjigu. (Akuzativ)
Pričao je nešto o njemu. (Lokativ) Ogrešio se o njega. (Akuzativ)
Kada isti predlog može da ide uz dva različita padeža, tada treba voditi računa o značenju glagola.
Moji roditelji su u kući. (Lokativ - označava mesto nalaženja)
Moji roditelji su ušli u kuću. (Akuzativ - označava mesto završetka radnje)
Predlog prema lokativ deli sa dativom. Ova dva padeža imaju isti oblik reči, ali nije isto značenje glagola. Dativ se upotrebljava uz glagole kretanja, a lokativ ima statičko značenje.
Krenuo je prema vratima. (Dativ)
Sve se odigrava prema dogovoru. (Lokativ)
Kada se u rečenici upotrebljavaju dva predloga koja zahtevaju isti padež, tada imenicu uz koju stoje predlozi možemo upotrebiti samo jedanput. Pravilna su oba načina.
Zasadili smo jelke ispred škole i iza škole.
Zasadili smo jelke ispred i iza škole. (Imenica je upotrebljena samo jedanput)
Ako se u rečenici jave predlozi koji zahtevaju različite padeže imenica se mora upotrebiti dva puta ili se umesto nje upotrebi zamernica.
Pravilno: Sa štitom ili na štitu! Sa štitom ili na njemu!
Neravilno: Sa ili na štitu!
Služba
lokativa u rečenici
Najznačajnije službe lokativa u rečenici su:
☼ nepravi objekat
Primer: On uvek učestvuje u razgovoru.
☼ priloške odredbe
Primer: Moja porodica se okuplja o Đurđevdanu.
U okviru imeničke sintagme lokativ uz imenicu je u funkciji atributa (roman u nastavcima, film u boji, dokaz o krađi, čovek u crnom odelu, priča o Snežani).
Uz prideve lokativ se upotrebljava kao njegova dopuna (sigurna u hodu, razvijen u ramenima, prekrasna u svom sjaju.
