KONGRUENCIJA
Kongruencija je slaganje pridevskih reči sa imenicama u rodu, broju i padežu, kao i glagola u službi predikata sa imenicama (imeničkim sintagmama) ili zamenicama u službi subjekta u licu, broju i rodu.
Kada posmatramo reči u okviru rečenice ili sintagme, vidimo da postoje reči koje kontrolišu slaganje, reči koje se slažu i kategorije u kojima se vrši slaganje.
Reči koje kontrolišu slaganje su imenice. Imenica diktira, usmerava i određuje koje će se reči salgati, pa je zato nazivamo kontrolor kongruencije.
R
Kategorije u kojima se reči slažu su kod prideva: rod, broj i padež, a kod glagola lice i broj. Ove gramatičke kategorije koje učestvuju u k ongruenciji nazivamo kongruentne kategorije.
Kongruencija prideva
1.) P
Primer: Juče sam kupila zelenu kapu.
kapa – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi,
zelenu – pridev u službi atributa.
Slaganje prideva "zelenu" je izvršeno u rodu, broju i padežu (rod: ženski, broj: jednina, padež: akuzativ).
Primer: Moja kapa je zelena.
Moja – pridevska zamenica u službi atributa u imeničkoj sintagmi
kapa – imenica kao glavna reč imeničke sintagme u službi subjekta
je – pomoćni glagol jesam/biti kao deo imenskog predikata
zelena – pridev u službi imenskog dela predikata
Slaganje prideva "zelenu" je izvršeno u rodu, broju i padežu (rod: ženski, broj: jednina, padež: nominativ).
Kongruencija glagola
Milena, Miloš, dete – imenica u službi subjekta
peva – glagol u službi predikata
Slaganje glagola "peva" je u licu i broju (lice: treće, broj: jednina). Za sve rodove (muški, ženski, srednji) upotrebljava se isti oblik glagola tako da kažemo da nema slaganja u rodu.
2
Primer: Miloš je doputovao.
Miloš – imenica muškog roda u službi subjekta
je doputovao – glagol (u ličnom glagolskom obliku) u službi predikata
Slaganje u licu, broju i rodu (lice: treće, broj: jednina, rod: muški)
Sanja – imenica ženskog roda u službi subjekta
je doputovala – glagol (u ličnom glagolskom obliku) u službi predikata
Slaganje u licu, broju i rodu (lice: treće, broj: jednina, rod: ženski)
Kongruencija brojeva
Primer: Završila sam prvi zadatak.
zadatak – imenica kao glavna reč u imeničkoj sintagmi
prvi – redni broj u službi atributa
Slaganje rednog broja "prvi" je u rodu, broju i padežu (rod: muški, broj: jednina, padež: akuzativ)
Primer: Moj sin je prvi!
Moj – pridevska zamenica u službi atributa u imeničkoj sintagmi
sin – imenica kao glavna reč imeničke sintagme u službi subjekta
je – pomoćni glagol jesam/biti kao deo imenskog predikata
prvi – redni broj u službi imenskog dela predikata
Slaganje rednog broja "prvi" je u rodu, broju i padežu (rod: muški, broj: jednina, padež: nominativ)
Uz osnovne brojeve dva, tri i četiri ako označavaju muški i srednji rod, upotrebljava se predikat srednjeg roda u množini, a ako brojevi označavaju ženski rod, predikat je ženskog roda u množini.
Primer: Dva kanarinca su pevala. Dva deteta su pevala. Dve ptice su pevale.
Uz brojeve pet i nadalje, bez obzira koji rod da označavaju, predikat je srednjeg roda u jednini:
Primer: Deset momaka je položilo ispit. Dvanaest devojaka je položilo ispit.
Uz zbirne brojeve se obično slaže predikat srednjeg roda u jednini, a ređe predikat srednjeg roda u množini:
Primer: Došlo je troje dece.
Primer: Trojica su doputovala. Trojica su doputovali.