BOSKE

Kneževa večera

 Kneževa večera je epska narodna pesma u kojoj je opevana zdravica kneza Lazara srpskim velikašima i vitezovima i odgovor Miloša Obilića na kneževu zdravicu.

Skup kneza Lazara sa srpskim velikašima i vitezovima odigrao se na tajnom mestu u Kruševcu, noć uoči bitke na Kosovu polju. Svi su za stolom imali svoje mesto i bili su raspoređeni po važnosti. Na čelu stola sedeo je Lazar, s njegove desne strane stari Jug Bogdan i devet Jugovića, a sa leve strane Vuk Branković i ostala gospoda. Na dnu stola, naspram kneza Lazara sedeo je njegov najveći i najbolji vitez, Miloš Obilić. U svojoj zdravici Knez Lazar nazdravlja svojim gostima po njihovoj važnosti i osobinama, prvo po stareštvu, pa po gospodstvu, milosti, lepoti, visini i na kraju po junaštvu. Zaplet nastaje kada knez nazdravi Milošu Obiliću i svojim rečima iskaže sumnju u njegovu vernost. Kneževe reči prekora su pune blagosti, jer umesto pretnje kaznom on Milošu nudi nagradu za dotadašnju vernost. Nepravedno optužen za izdaju i osramoćen pred ostalom srpskom gospodom, Miloš Obilić na kneževe blage reči je reagovao burno. Došlo je do sukoba između dve centralne ličnosti kosovskog epa.  Miloš se zahvalio knezu na daru, ali ne i na njegovoj besedi. Za sebe je rekao da nikada nije bio, niti će biti izdajnik i upozorio je kneza da je pravi izdajnik onaj ko je njemu najbliži. Miloš je sumnjao da su klevete potekle od Vuka Brankovića i znao je da svoju čast može odbraniti samo junačkom borbom u boju na Kosovu. Da bi dokazao svoju ispravnost i odanost bio je spreman i da umre. Zbog toga je dao zakletvu pred svim gostima da će ubiti turskog cara Murata i da će se, ako kojim slučajem preživi, osvetiti Vuku Brankoviću zbog klevete.

U ovoj pesmi kroz knaževu zdravicu kataloški su nabrojana imena srpskih junaka prema njihovoj važnosti i epskoj slavi, a glavni motiv pesme su sumnja na izdaju, međusobno nepoverenje i svesno žrtvovanje junaka za odbranu svoje časti.

Boske

 

KNEŽEVA VEČERA - Komadi od različitijeh kosovskijeh pjesama (III odlomak)

Književna vrsta:
Epska pesma iz ciklusa kosovskih pesama

Književni rod:
Epika

Tema:
Sumnja kneza Lazara u njegovog najboljeg i najvećeg viteza Mikoša Obilića, sukob ove dve centralne ličnosti kosovskog boja, Milošev zavet i pretnja Vuku Brankoviću

Mesto i vreme odvijanja radnje
Tajno mesto u Kruševcu gradu, noć uoči bitke na Kosovu

 

Analiza

III odlomak pesama o Kosovskom boju kome pripada "Kneževa večera" je najznačajniji i najpoznatiji u kosovskom ciklusu pesama, a pojavio se u narodnom predanju krajem 15. veka.

Pre nego što će slavno izginuti na Kosovu, odupirući se osvajačkoj sili, naši slavni kosovski junaci još jednom su se okupili oko svoga kneza Lazara. Bili su to hrabri vitezi, "silni oklopnici, bez mane i straha",  sjedinjeni za zajedničkom "sofrom", sa zajedničkim ciljem. Okupljajući ih  na večeri kod kneza Lazara, narodni pesnik stihovima još jednom "vrši smotru" nad svim tim odabranim junacima koji su ušli u istoriju legendarnog Kosova. Na svakome junaku on se zaustavlja  i ističe pojedinačno njegove lične osobine, preko uzdignute čaše i zdravice kneza Lazara. Nazdravljanje je često korišćena situacija, da bi se dramatizovala radnja i podstakla na dalji tok. Dok nazdravlja knez Lazar nabraja kosovske junake po imenu i njihovoj važnosti, tako da je u suštini funkcija ove pesme upravo kataloško nizanje junaka po njihovoj važnosti i stečenoj epskoj slavi. Taj postupak prikazivanja junaka naziva se epski katalog junaka.

Cela pesma "Kneževa večera"  predstavljena je kao dramska scena. Ona podseća na tajnu večeru apostola, pa se naslućuje da će i među kosovakim junacima biti Juda, neko ko će izdati Lazara i srpsku vojsku. U pesmi su data dava glavana motiva: motiv izdaje i motiv herojske pogibije.

Na početku pesme nabrojani su svi junaci koji su na večeri i kojima knez lazara nazdravlja.  Zaplet počinje kada se knez Lazar obrati Milošu Obiliću na vrlo neobičan, za Miloša uvredljiv način. Knez otvoreno iskazuje svoju sumnju da će ga Miloš izdati u boju, na šta hrabri junak burno reaguje, kazavši da  izdajnik knezu “ sjedi uz koljeno “, aludirajući time na Vuka Brankovića. Kulminacija nastaje kada Miloš daje zakletvu da će u boju ubiti turskog sultana Murata, a ako se vrati živ iz boja,  ubiće i zdajnika, Vuka Brankovića. Predstavljanje Miloša Obilića i Vuka Brankovića su najupečatljivi delovi ove pesme. Oni su predstavljen kao suprotnosti. Miloševa odrednica je junaštvo i iskazana hrabrost, a Vukova gospodstvo. Pošto je Miloš poginuo na Kosovu polju, a Vuk Branković je izvukao živu glavu, na toj istorijskoj činjenici se izgradila legenda o izdaji, tako da su, pre nego što su istoričari dokazali suprotno, motiv izdaje i Vuk Branković kao negativan junak i izdajnik , ušli u narodnu književnost.