JOTOVANJE
Jotovanje je glasovna promena u kojoj se sonant J spaja sa suglasnicima ispred sebe koji nisu prednjonepčani suglasnici (Z, S, D, T, N, L, K G, H) i na taj način daje prednjonepčane suglasnike (Ž, Š, Đ, Ć, NJ, LJ, Č).
Primer: VEŽEM
vezati – vez + jem – vezjem – vežem
Kada se sonant J nađe ispred usnenih suglasnika B, P, V, M ne stapa se sa njima, već prelazi u samoglasnik LJ, pa dobijamo grupe BLJ, PLJ, MLJ i VLJ:
Primer: GLUPLJI
glup – glup + ji – glupji – gluplji
Jotovanje se javlja u sledećim slučajevima:
Komperativ
prideva
Primer: CRNJI
crn + JI – crnJI – crnji
Prezent pojedinih glagola
Primer: HRAMLJEM
hramati – hram + jem – hramjem – hramljem
Kod glagola čija se prezentska osnova završava na K, G, H, ako glagol ostaje nepromenjen u trećem licu množine prezenta izvršena glasovna promena je palatalizacija. U ostalim slučajevima izvršeno je jotovanje.
Primer: PEČEM
JA pečem – ONI peku. (Izvršena glasovna poromena je palatalizacija)
Primer: PEČEM
JA stružem – ONI stružu. (Izvršena glasovna poromena je jotovanje)
Trpni
pridev pojedinih glagola
Primer: VOLJEN
voleti – vol+ jen – voljen
Instrumental jednine imenica ženskog roda koje se završavaju na
suglasnik
Primer: GLAĐU
glad – glad+ ju – glađu
U
izvedenim rečima
Primer: CVEĆE
cvet – cvet + je – cveće
Jotovanje i druge glasovne promene
Često su u rečima u kojima je izvršeno jotovanje izvršene i druge glasovne promene:
1) jednačenje suglasnika po zvučnosti, gubitak suglasnika, jotovanje
Primer: ISITNJEN
iz + sitniti – izsitniti – issitniti – isitn + jen – isitnjen
2) jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, jotovanje
Primer: IŠČAŠENJE
iz + čašiti – izčašiti – ižčašiti – iščašiti – iščašenje
3) jotovanje, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
Primer: GOŠĆA
gost + ja – gostja – gosća – gošća
Ne pravi greške kod komperativa prideva!
strog + JI –
stroži
Nepravilno: strožiji
besan + JI –
bešnji
Nepravilno: besniji
tesan + JI –
tešnji
Nepravilno: tesniji
visok + JI – viši
Nepravilno: visočiji
