Jabuka na drumu
U ravnici pored druma nalazi se jedna stara i usamljena jabuka. Nakrivljena ka zapadu, sa kržljavim stablom, potpuno sama i nezaštićena podseća na usamljenu staru udovicu koju nema ko da štiti. Ne zna se ko ju je posadio baš na tom mestu daleko od sviju, niti koliko je stara. Zna se samo je tu odavno i da je uvek na usluzi svima ne tražeći ništa zauzvrat.
O dubokoj starosti jabuke i svemu što je u životu pretrpela najbolje svedoče njene grane i kvrgava kora stabla. Krošnja joj je velika i razgranata, niže grane polomljene i savijene, a stablo krivo. Tokom života lomili su je vetrovi, šibali mrazevi, povređivali ljudi i ptice, ali ona se nije predala. U rano proleće kada ozeleni i prekrije je toplo inje zelenkastobelog cvata, njene nežne grančice lome nemarni prolaznici ne razmišljajući o tome da je i ona živi stvor i da je tako povređuju. Da lli zbog svog urođenog razuma ili zbog stida uvek se trudila da svoje rane što pre zaleči. Kada bi iz njih procurela sjajna kapljica smole učinila bi sve da ta suza potamni, da se stvrdne, izjednači s korom i postane nevidljiva. I tako godišnja doba dolaze i prolaze, a a jabuka i dalje stoji pored puta. U leto kada vrelo sunce ogreje ravnicu ispod njene krošnje ispunjene zelenm plodovima obrazuje se debeli hlad koji umornim pešacima nudi trenutak mira i spokoja. A kada sunce nestane sa neba i nad ravnicom se nadviju crni oblaci ona nesebično pod svoju krošnju prima svakog putnika s namerom da ga zaštiti od vetra i pljuskova. U jesen, kada zeleni plodovi sazru i postanu slatki, zlatni i mirisni svima ih daruje čak i onim nezahvalnim ljudima koji su joj žive grane lomili i gađali se njenim plodovima.
Godinama unazad jabuka je trpela nepravde, grubosti i povrede. Mnogi su je iskorišćavali, povređivali, zloupotrebljavali njenu dobrotu, ali je ona uspela se svojom strpljivošću odupre svim nasrtljivcima. Krila je svoje suze, udvostručavala svoju životnu snage, trpela i istrpela sve nedaće i nastavila ponosno da stoji pored puta spremna da posluži svakome ko tuda slučajno prođe.
Boske
JABUKA NA DRUMU - Veljko Petrović
Književna vrsta: pripovetka
Književni rod: epika
Tema: Sudbina jabuke koja usamljeno stoji na drumu
Poruka: Treba da budemo dobri prema onima koji su plemeniti i da čuvamo prorodu i cenimo sve dobre stvari koje od nje dobijamo.
Analiza
U pripoveci "Jabuka na drumu" dat je opis jabuke koja stoji sama na drumu i kroz svoj život trpi razne udarce. Ova usamljena jabuka je simbol mirnih, strpljivih i skromnih ljudi koji imaju tešku životnu sudbinu i koji svojom strpljivošću i izdržljivošću uspevaju da se izbore i prežive sve nedaće na koje su naišli. Pisac se divi takvim ljudima i svoje divljenje, duboku naklonost i zahvalnost iskazuje kroz personifikaciju jabuke. Ona je za njega kržljiva udovica, nemoljena darovateljka, nepozvana i neplaćena službenica. S druge strane ljudi su napasnici, obesni prolaznici i adrapovci, puni iskušenaj, agresivni nasilnici koji nemilosrdno nacaju njene plodove i govore ružne reči. Bezobrazni su i nezahvalni, čak su gori i od ptica koje imaju meru. je r je ne povređuju namerno nego samo onda kada su žedne ili gladne. Na ovaj način pisac izražava svoj preziv prema svim sebičnim i bahatim ljudima koji misle samo na sebe i namerno povređuju druge.
Od stilskih figura u ovoj pripoveci su korišćeni epiteti i personifikacija.
