zvezdica Ivo Senković

Ivo Senković je bio šesnaestogodišnji mladić bez iskustva i veštine koji je odlučio da zameni svog ostarelog oca na megdanu sa iskusnim ratnikom agom od Ribnika i tako sačuva čast svoje porodice.

 Ljubav prema svom ocu, mladalački zanos i odsustvo straha su glavni razloga za ovu Ivinu avanturu. Zabrinut za svog sina, stari Đurađ je na sve načine pokušavao da ga odgovori od borbe, da ga uplaši i pokoleba, ali mladi Ivo se ni od čega nije mogao prepasti. Nije se bojao ni age, ni njegovog pretećeg izgleda. Strašno agino ruho, veliki konj i koplje optočeno vukovom kožom za Ivu su bile samo obične, mrtve stvari.  Jedva je čekao da izađe na megdan. Bio je pun zanosa i nesvestan opasnosti u koju se upušta. Tome su doprineli njegova mladost i nedovoljno životno neiskustvo. Shvatajući da je njegov sin premlad, nerazuman i nepromišljen, Đurađ mu daje savete kako da se odnosi prema agi, a Ivo sledi savet svoga oca i na megdanu se ponaša kao pravi iskusni megdandžija. Prkosno odbija poziv na mir i predaju i izaziva agu. Iako je bio mlad, bio je ponosan i predaja je za njega bila ponižavajuća. Odbio je čak i prednost koju mu je aga dao i tako došao na ivicu smrti, od koje ga spašava njegov konj. Kasnije, kada je on stekao prednost, umesto da bude zadovoljan time što veliki aga beži sa megdana, Ivo je trčao za njim za njim pokušavajući da ga živog uhvati. Bio je to nerazuman i detinjast postupak, koji ga je doveo u veliku opasnost. Srećom, uspeo je da se izvuče, da sabljom poseče aginog konja, obori agu na zemlju i ubije ga. Time je pokazao smelost, veštinu i zrelost dostojnu velikom i iskusnom ratniku. S druge strane, obukavši agino odelo i krenuvši tako obučen kući ponovo je iskazao svoju mladalačku nezrelost i nepromišljenost.  Nije bio svestan rizika da ga tako obučenog i rođeni otac može ubiti.

Iako je bio nezreo dečak, jedna nepromišljena i nemirna glava, Ivo se sa megdana vratio svojoj kući kao živ i zdrav. Uspeo je da pobedi iskusnog ratnika i  da sačuva ugled i čast svog oca i svoje uskočke porodice.

Boske
IVO SENKOVIĆ I AGA OD RIBNIKA

Književna vrsta:
Epska pesma iz ciklusa uskočkIh pesama

Književni rod:
Epika

Tema:
Junaštvo i požrtvovanost Ive Senkovića (Megdan Ive Senkovića i age od Ribnika)

 

Analiza

Početak: Pismo age od Ribnika ostarelom Đurađu u kome ga on izaziva na megdan postavljajući mu ponižavajuće uslove.

"O junače, Senkoviću Đurđu!
"Ja sam čuo i ljudi mi kažu,
"Da si dobar junak od mejdana,
"A i mene ne kudi družina:
"Ako s', Đurđu, junak od mejdana,
"Od mejdana i od sablje britke,
"Odi k meni pod bela Ribnika,
"Od' na mejdan, da se ogledamo,
"Ako l', Đurđu na mejdana nećeš,
"Predi meni gaće i košulju,
"Nek ja znadem, da si mi pokoran."

Nemoćan da krene u borbu da odbrani svoju čast i suočen sa poniženjem, Đurađ Senković plače, a njegov šesnaestogodišnji sin Ivo donosi odluku da zameni svog oca na megdanu, iako nije vešt, niti zna za iskušenja. Stari Đurađ ga suočava sa opasnostima koje ga očekuju, pokušava da ga otrezni od mladalačkog zanosa i pokoleba dočaravajući mi sliku strašnog izgleda age od Ribnika, ali je dečak uporan u svojoj odluci.

Zaplet: Susret između mladog Iva i age od Ribnika. Turčin se ne plaši mladog megdandžije,  misli da ga može lako savladati, pa mu nudi da se preda. Prkosni Ivo odbija poziv na mir i predaju. On izaziva agu  i u tom izazivanju  sledi savet svoga oca i ponaša se kao stari megdandžija:

"O Turčine, ago od Ribnika"
"Nisam doš'o, da ti se predajem,
"Već sam doš'o, da se ogledamo,
"I junački mejdan podelimo;
"Jer mi nije dugo za stajanje.

Vrhunac: Dečakove reči su iznenadile agu i u njemu izazvale bes. Osećajući se i dalje nadmoćno on Ivi nudi prednost, ali je Ivo odbija i upada u smrtnu opasnost iz koje ga srećom izbavlja konj koji dobro poznaje strategiju neprijatelja. U daljem toku zbivanja, Ivo stiče prednost, aga beži, a Ivo ide za njim. Zahvaljujući dobrom konju sustiže ga, ali umesto da ga poseče sabljom, on postupa nerazumno: pokušava da ga živog uhvati. Međutim, Turčin se dosetio puške i puca u Ivana, ali srećom umesto njega ubija konja. Aga je ponovo dobio prednost i zatražio od dečaka da se preda, ali on je to odbio. Kao iskusan ratnik  vešto je sabljom aginom konju odsekao glavu i oborio agu na zemlju.

Novi zaplet: Bežanje Ive od aginih sinova. Agini sinovi su odlučili da se osvete Ivi. Ivo je pešice bežao kroz šumu, a oni za njim na konjima. Kolo sreće se okrenulo u njegovu korist. Zavarao je agine pašine sinove i odvojio  ih od konja. Oni  su mu ponudili blago u zamenu za konje, ali Ivo na to nije pristao. Uspeo je da im umakne.

Rasplet: Ivin dolazak kući u aginom odelu. Kada razigrani Ivo dođe kući u aginoj odeći jašući tuđe konje, majka je pomislila da je on aga od Ribnika. Pozvala je starog Đurađa, a ljutiti starac umalo da ga ubije, misleći da je ispred njega ubica njegovog sina.

Epilog: Ivo baca pred oca aginu glavu. Đurađ je srećan što mu se sin vratio  kući živ i zdrav i što je sačuvan njegov obraz.

Pak on skoči s bedevije stare,
Pod Ivanom konja privatio,
Svoje čedo na ruke privati,
Pak Ivana i grli i ljubi:
"Vala, Ivo, moje čedo drago!
"Koji s' babi zamenio glavu,,
"Svoj gospodi obraz osvetlao,
"Svoj gospodi i našoj krajini!