DECIMALNI ZAPIS RAZLOMAKA
Razlomci koji u imeniocu imaju dekadne jedinice (10, 100, 1000...) nazivaju se dekadni razlomci.
Osnovni dekadni razlomci su dekadni razlomci kod kojih je brojilac 1.
Decimalni zapis se sastoji od dva niza cifara koji su odvojeni zarezom. Cifra sa leve strane decimalnog zareza označavaju broj celih koje razlomak sadrži, a cifre sa desne strane zareza označavaju broj osnovnih decimalnih razlomaka koje taj razlomak sadrži (desetih, stotih, hiljaditih delova, itd...). Cifre sa desne strane nazivamo decimale.
Decimalni zapis razlomaka može biti konačan (sadrži konačno mnogo decimala) i beskonačan (sadrži beskonačno mnogo decimala).
Beskonačne decimalne zapise zamenjujemo konačnim decimalnim zapisom koristeći postupak koji se naziva zaokrugljivanje.
Pri zaokrugljivanju brojeva pravi se greška, a da bi ona bila što manja koriste se određena pravila.
Zaokrugljivanje (zaokruživanje) brojeva
Pravilo 1
Ako je prva cifra koju odbacujemo 0, 1, 2, 3 ili 4 cifre ispred nje se ne menjaju.
Pravilo 2
Ako je prva cifra koju odbacujemo 6, 7, 8 ili 9 poslednja cifra se povećava za 1.
Pravilo 3
Ako je prva cifra koju odbacujemo 5, a iza nje ima još cifara poslednja cifra se povećava za 1.
Pravilo 4
Ako je prva cifra koju odbacujemo 5, a iza nje nema više cifara razlikujemo dva slučaja:
a) ako je cifra ispred 5 parna ona ostaje nepromenjena
b) ako je cifra ispred 5 neparna ona se povećava za 1.