Dečak i vrabac
Ispod strehe jedne kuće u svom malom gnezdu sedeo je vrabac. Skupljenih krila i savijene glavice drhtao je na hladnom vazduhu. Bio je umoran, promrzao i mnogo gladan. Oštra i hladna zima zaledila je sve oko njega, sneg je pokrio i poslednje mrvice hrane, a on nije imao kuda da ode odatle. Sedeo je u gnezdu i čekao.
Iz kuće je izašao dečak. U ruci je nosio mrvice hleba. Pretrčao je dvorište prekriveno snegom i stao pored drveta. Bacio je mrvice ispred sebe i jako zazviždao. Vrabac je podigao glavu i ugledao dečaka u dvorištu. S mukom je raširio svoja promrzla krila i polako sleteo na zemlju. Nije se bojao, jer je dečak bio njegov prijatelj i nestrpljivo je čekao njegov dolazak. Dok je žurno skupljao u snegu razbacane mrvice iznenada se pojavila komšijina mačka. Ispružila je svoje dugačke kandže, nakostrešila sivu dlaku i spremila se za skok. Vrabac se uplašio i brzo je odleteo na granu obližnjeg drveta. Mačka je krenula za njim, ali joj dečak nije dao da se popenje na drvo. Pogodio ju je grudvom snega i ona je pobegla preko ograde u svoje dvorište. Videvši da je opasnost prošla vrabac je sleteo sa grane i nastavio da jede mrvice. Kada je sve pojeo i utolio svoju glad veselo je zavrkutao. Dečak ga je uzeo u ruku i nežno pomilovao po krilima, a on je cvrkutao sve jače i veselije, grejući se toplotom dečakova dlana.
Nekoliko mrvica hleba i topla dečakova ruka usrećili su malenog vrapca. Nije više bio tužan, usamljen i gladan. Radovao se novom danu i veselom pesmom se zahvalio se dečaku na njegovoj dobroti i velikom srcu.
Boske
Vrabac
Oseća
se jesen u šumi breza
Oblaci modri već plaše srne
Na tmurnom nebu jata plašljivica
Beže od slutnje crne
Odlaze laste ko tamne mrlje
Da svetom traže zrno bolje
Jesenje kiše samoćom plaše
U duši pusto pilje
Selom veter zasvira jaukom
Namam iz bare uzburka vode
Na odđaku osta gnezdo prazno
I rode nebom ka suncu brode
Pod strehom salaša cvrkuće vrabac
Od suncokreta do gladi vođen
Još jednu zimu drhtaće na mrazu
Al ostaće tu gde je rođen
Dragan Mlavski
