DATIV
Dativ je zavisan padež koji najčešće označava namenu (kome ili čemu je nešto namenjeno) ili usmerenost (pojam u pravcu kojeg se neko ili nešto kreće).
Dobijamo ga na pitanje KOME? ili ČEMU?. Upotrebljava se s predlozima ili bez njih.
Dativ bez predloga
Dativ bez predloga može imati sledeća značenja:
☼ značenje namene
Imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u dativu označavaju pojam kojem je nešto namenjeno.
Primeri: Dao sam drugu svesku. Poštar je uručio Jeleni pismo. Baka mi je isplela džemper.
☼ značenje usmerenosti
Imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u dativu označavaju da je nešto usmereno k tom pojmu.
Primeri: Njihov rad bio je okrenut pravom cilju. Žustro su se uputili izlazu.
☼ značenje nosioca stanja
Imenica, imenička zamenica ili imenička sintagma u dativu obeležavaju pojam kojem je pripisano neko svojstvo, stanje, raspoloženje i slično.
Primeri: Aninom bratu se spava. Jedu mi se kolači.
☼ značenje pripadnosti
Imenička zamenica u dativu označava da nešto pripada toj osobi.
Primeri: Kosa joj je kovrdžava. Gde mi je olovka?
Dativ sa predlozima
Dativ sa predlozima može imati sledeća značenja:
☼ značenje usmerenosti
Primer: Uputili smo se ka školi.
☼ dopusno značenje
Primer: Uprkos velikoj vrućini, završili smo meč.
Predlozi koji dolaze uz dativ:
k, ka, prema, uprkos, nasuprot
Glagoli uz koje se skoro uvek upotrebaljava dativ:
činiti se, gaditi se, smučiti se, nedostajati, pomagati, prijati. goditi, sviđati se, svideti se, dopadati se, verovati, obećavati, čestitati, radovati se
Služba dativa u rečenici
Najznačajnije službe dativa u rečenici su:
☼ nepravi objekat
Primer: Narugasmo se Milanu zbog njegovog ponašanja.
☼ logički subjekat
Primer: Večeras im je trening.
☼ priloške odredbe
Primer: Ivan uvek žuri kući.
Pogrešna upotreba dativa
Često se u govoru uz glagole mirovanja koristi dativ, što je pogrešno. Umesto dativa potrebno je u tom slučaju koristiti genitiv.
Nepravilno: Pravilno:
Danas sam ceo dan kući. Danas sam ceo dan kod kuće.
Uradite domaći kući. Uradite domaći
kod kuće?
Milan nije kući. Milan nije
kod kuće
Uz glagole kretanja koristi se dativ cilja:
Primer: Ići kući,
Uz glagole mirovanja koristi genitiv mesta:
Primer: Biti kod kuće.