Stanovnici cvetne livade
Cele zime livada je bila prekrivena snegom i ledom, usamljena i tužna. Nedostajali su joj njeni stanovnici i sa nestrplenjem je čekala da stigne proleće, to čudesno godišnje doba koje budi život i donosi radost svima.
I konačno, proleće je stiglo. Svojim toplim rukama nežno je zagrlilo sve oko sebe. Sneg se istopio, livada je ozelenila i na njoj se skupilo zanimljivo društvo. Iz zelene trave stidljivo vire male plave ljubičice. Društvo im prave bele rade, plavi zumbuli i žuti maslačci. Njihovi raznobojni cvetovi izvezli su prelepe šare i umesto dosadnog belog prekrivača livadu sada pokriva novi, šareni i cvetni. Miris cveća širi se svuda okolo i u vazduhu se oseća prijatna svežina. Nema više vlage i trule trave. Proleće je sve promenilo. Livada je postala, lepa, radosna i puna života. Njeni stanovnici su se vratili i zauzeli svoje mesto. Ispod malog zelenog žbuna, na listovima jagorčevine odmarao se sivi ježić. Jelenak je izašao iz svoje rupe u zemlji. Prespavao je celu zimu i uželeo se svog livadskog društva. Ležeći na mekoj travi raširio je svoja dugačka klešta s namerom da uživa u samoći i toploti sunčevih zraka. Ali nije dugo bio sam. U posetu su mu stigli crni šumski mravi i njegov najbolji prijatelj raspevani cvrčak. Tišinu koja je na livadi vladala tokom cele zime prekinula je vesela svirka cvrčaka, pomešana sa cvrkutom ptičica i zujanjem pčela. Lagani prolećni vetrić je pevušio praveći frizure na tek izrasloj zelenoj travi. Male vredne pčelice letele su sa cveta na cvet, sisale sladak cvetni sok i nosile ga u svoje košnice. Šareni leptirići su lepršali pored njih i šapatom im pričali šta su sve videli i čuli dok su leteli iznad tek uzoranih njiva i zelenih šuma. Svuda se osećala radost. Cvetna livada i njeni stanovnici bili su srećni.
Kad stigne proleće i zakorači prirodom, njegovi krupni koraci probude uspavane stanovnike cvetne livade. Šarenilo, miris i zvuci ove vesele družine prekinu samoću i tugovanje livade i unesu radost u njenu dušu i dušu svih onih koji prošetaju njom.
Boske
Na livadi
Na livadi zelenoj šareni se cveće,
kroz livadu potok mali,
njegovi su bistri vali,
kroz livadu potok mali šeće.
Kraj potoka hlađanog, sred večernjeg mira,
u frulicu pastir mladi,
dok mirišu vinogradi,
u frulicu pastir mladi svira.
I slavuja odasvud pesmica se javi,
dok na zemlju mrak se svija,
povetarac dok ćarlija,
dok na zemlju mrak se svija plavi.
I milina časa tog sve mi draža biva;
u blaženstvu moja duša,
dok slavuja pesme sluša,
u blaženstvu moja duša sniva.
Miloje Milojević
