Čeznem da ti kažem
Mnoge stvari ostaju neizrečene u mojim mislima, u mom srcu. Jedna jedina izrečena reč možda može da ostvari sve moje želje. Priželjkivanjem održavam jedan deo sebe, ćutnjom ga vešto skrivam, od tebe, od svih.
U mom srcu sve je tako čisto i lepo jer ti nisam sve rekla, iako čeznem za tim. Svakog dana ta čeznja je sve veća. Želim da upoznaš sve što je do sada ostalo novootkriveno u meni, ali se plašim tvoje reakcije. Zato skupljam hrabrost i tražim podršku jer nemam dovoljno samopouzdanja u sebe. Čeznem da ti kažem koliko je ovaj svet lep i kako je lepo živeti u njemu znajući da si ti njegov sastavni deo. Čeznem da ti kažem i to kako je svaki moj dan divan i da sam ispunjena velikom radošću i ljubavlju. Radujem se proleću, školi i ponovnim susretom sa tobom. Ne znam da li su me vesnici proleća zasuli svojom milinom i da li je snaga njihove lepote i mira u meni probudila najnežnija osećanja. ili je za sve ipak kriv tvoj nestašni osmeh na licu. Znam samo da je moje srce ustreptalo i puno čežnje za tobom. Ona me ispunjava i čini drugačijim, zbog nje osećam slatki nemir u duši. Čeznem da ti sve kažem, sve priznam, ali i dalje ćutim.
Zore sviću i donose dan. Rađaju se novi životi, neka mala nevina bića. Proleća prolaze, smenjuju se godišnja doba. A ja i dalje čeznem da ti kažem sve kao prvog dana...
Mitra Prodanović (Gornja Trešnjica, Ljubovija, 2016. god.)
Čežnja
Sanjam da češ doći:
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cveće svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi
i prolećnim nebom što od sreće blista;
Jer pupe topole i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;
Jer zbog tebe čežnje u vazduhu
plove;
jer priroda sva se za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, mž(|le, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.
Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh će ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.
Desanka Maksimović
