ASIMILACIJA I SAŽIMANJE SAMOGLASNIKA
Asimilacija samoglasnika je glasovna promena pri kojoj se različiti samoglasnici izjednačavaju.
Sažimanje samoglasnika je glasovna promena kojom se dva ista samoglasnika spajaju u jedan drugi samoglasnik.
Sažimanje samoglasnika nakon prelaska L u O
Primer: STO
stolovi – stol – stoo (prelazak L u O) – sto (sažimanje)
Asimilacija i sažimanje samoglasnika nakon gubljenja suglasnika
Primer: KOG
kojeg – koeg (gubljenje samoglasnika J) – koog (asimilacija samoglasnika O i E) – kog (sažimanje)
Izuzeci od sažimanja samoglasnika
Sažimanje samoglasnika se ne vrši:
U rečima kod kojih bi se primenom ove glasovne promene izgubio pravi smisao reči;
Primeri: poočim, crnook, zoologija, poodmaći, samoodbrana, antiistorijski
Kod većine reči u kojima je došlo do prelaska L u O
PrimerI: posao, orao, anđeo, misao, pisao, beo, došao, išao, pisao
Kod brojeva.
Primeri: jedanaest, dvanaest, trinaest...
U rečima stranog porekla.
Primeri: zoologija, koordinacija, vakuum...
Ne vrši sažimanje samoglasnika tamo gde ne treba!
Upotrebom sažimanja samoglasnika u prvom licu jednine radnog glagolskog prideva muškog roda (rekao, išao, pekao....), kod brojeva (jedanaest, dvanaest...), kao i u nekim drugim rečima u srpskom jeziku (kao) nije gramatički ispravno!
pravilno: rekao, jedanaest, kao...
nepravilno: reko, jedanest, ko...