AORIST
Aorist je prost i ličan glagolski oblik koji označava radnju koja se desila u prošlosti i to radnju koja se desila nakon neke druge radnje u prošlosti i radnju koja se desila "skoro", odnosno neposredno pre trenutka govorenja.
Primeri:
On je ustao sa klupe, a oni odmah ustadoše za njim. (Radnja koja se desila nakon druge radnje)
Gle, prestade kiša, ali dunu vetar. (Radnja koja se desila neposredno pre trenutka govorenja)
Građenje aorista
Aorist se gradi uglavnom od glagola svršenog vida i to tako što se na infinitivnu osnovu dodaju odgovarajući nastavci za lica u jednini i množini.
Infinitivna (aoristna) osnova se dobije kada se glagol stavi u infinitiv i odbije se nastavak -TI. Ovo važi samo za glagole kod kojih se infinitiv završava na - TI.
Kod glagola kod kojih se infinitiv završava na -ĆI (otići, izreći, ispeći, isteći...) i na -STI (pasti, sesti, plesti), kao i kod nekih glagola kod kojih se infinitiv završava na -TI (hteti, smeti) infinitivna osnova se dobija upravo preko aorista, tako što se glagol stavi u 1. lice jednine aorista i odbije se nastavak -OH.
Nastavci za lica koji se koriste za građenje aorista su:
ako se infinitivna osnova završava na samoglasnik
1. lice jednine - h 1. lice množine - smo
2. lice jednine - nema nastavka 2. lice množine - ste
3. lice jednine - nema nastavka 3. lice množine - še
Primer: Aorist glagola NAPISATI
Infinitivna osnova NAPISA-
Aorist glagola se gradi dodavanjem nastavaka za građenje sorista na onfinitivnu osnovu NAPISA-
1. Ja napisah 1. Mi napisasmo
2. Ti napisa 2. Vi napisaste
3. On/Ona/Ono napisa 3. Oni napisaše
ako se infinitivna osnova završava na samoglasnik
1. lice jednine - oh 1. lice množine - osmo
2. lice jednine - e 2. lice množine - oste
3. lice jednine - e 3. lice množine - oše
Primer: Aorist glagola PASTI
Infinitivna osnova PAD-
Aorist glagola se gradi dodavanjem nastavaka za građenje sorista na onfinitivnu osnovu PAD-
1. Ja padoh 1. Mi padosmo
2. Ti pade 2. Vi padoste
3. On/Ona/Ono pade 3. Oni padoše
Glasovne promene kod građenja aorista
Kod glagola kod kojih se infinitivna osnova završava na -K, -G ili -H (ispeći, iseći, obući, pobeći...). u 2. i 3. licu jednine dolazi do palatalizacije u kojoj suglasnici K, G, H prelaze u Č, Ž, Š.
Primer: Aorist glagola POBEĆI
Infinitivna osnova POBEG-
Aorist glagola se gradi dodavanjem nastavaka za građenje sorista na onfinitivnu osnovu POBEG- i pri tome dolazi do palatalizacije.
1. Ja pobedoh 1. Mi pobegosmo
2. Ti pobeže 2. Vi pobegoste
3. On/ona/ono pobeže 3. Oni pobegoše
Kod nekih glagola 3.lice jednine aorista i 3.liste jednine prezenta se isto pišu (učiniti, upitati, ući, pročitati, ohladiti, doći..). Jedino kad izgovorimo ove oblike znamo da li je u pitanju aorist ili prezent, jer imaju različit akcenat.
Primer: Glagol OHLADITI
Pita nije lepa kada se ohladi. (Prezent)
Dođite deco! Ohladi se pita. (Aorist)