USLOVNE REČENICE 

Uslovne (pogodbene) rečenice su zavisne rečenice koje označavaju uslov ili pogodbu vršenja radnje glavne rečenice. Dobijamo ih kao odgovor na pitanje: ZAŠTO, ZBOG ČEGA?

Kao obeležja uslovnih rečenica javljaju se veznici: da, ako, ukoliko i veznički spojevi: kad bi, kad bih, ako bih, ako bi.

Primeri:

Doći ću kući ranije ako ranije završim posao

Da sam na tvom mestu, kupio bih auto.

Da si ćutao, ostao bi mudar.

Ako sam ne vidiš, ne poriči ništa.

Moja bi sestra išal u Pariz, kad bi dobila stipendiju.

Ukoliko sutra bude lepo vreme, otići ću na izlet.

 

 

Upotreba zapeta pri pisanju uslovnih rečenica

Kada se uslovna rečenica nalazi ispred ostalih delova zavisnosložene rečenice, odnosno kada se nalazi u inverziji (prvo ide zavisna, pa glavna rečenica) tada se ona ovabezno odvaja zapetom.

Primeri:

Da sam inao dovoljno novca, sigurno bih otputovao

Kada se uslovna rečenica nalazi iza ostalih delova zavisnosložene rečenice tada se zapeta obično izostavlja.

Primeri:

Oči ne greše ako im srce naređuje

 

Služba uslovnih rečenica

Uslovne rečenice su u zavisnosloženoj rečenici imaju službu priloške odredbe za uslov.

Primeri:

Severni pol će se istopiti ako se nastavi globalno zagrevanje

Subjekat: Severni pol

Predikat: će se istopiti

Priloška odredba za uslov: ako se nastavi globalno zagrevanje.