TVORBA REČI

Svaka reč ima jedan deo koji se nikada ne menja. Taj stalni, nepromenjivi deo reči naziva se gramatička osnova reči.

Na gramatičku osnovu reči dodaju se nastavci za oblik i nastavci za građu reči.

Promenjivi deo reči, koji se dodaje na gramatičku osnovu reči naziva se nastavak za oblik.

Deo reči koji se dodaje na gramatičku osnovu reči da bi se dobila nova reč naziva se nastavak za građu reči.

Nastavci za oblik su nastavci za padež, lice i vreme, a nastavci za gradnju reči sufiks i prefiks.

Sufiks je nastavak pomoću koga se pravi nova reč, a stavlja se posle reči.

Prefiks je nastavak pomoću koga se pravi nova reč, a stavlja se ispred reči.

Primeri:

Na ulicu je istrčala mala devojčica.

On sedi pored jedne devojčice.

Juče sam video devojčicu na ulici.

Rekao je svoju tajnu jednoj devojčici.

Deo  devojčic - uvek ostaje isti i on predstavlja gramatičku opsnovu reči. Menjaju se završeci  - a, - e, - u, - i, itd. Ovi završeci predstavljaju nastavke za oblik.

 

  Podela reči

Prema načinu postanka reči se dela na:

☼  proste,

☼  izvedene i

☼  složene reči.

Proste reči su reči koje nisu sastaljene od drugih reči, odnosno koje se ne mogu rastaviti na delove.

Primer: kuća

Izvedene reči su reči koji nastaju izvođenjem od drugih reči uz pomoć sufiksa.

Primer: kućni (osnova reči kuć + sufiks ni daju izvedenu reč kućni)

Složene reči su reči koje nastaju od drugih reči uz pomoć prefiksa, kao i reči koje su sastavljene od dve ili više prostih reči.

Primer: palikuća (prve reči pali + druga reč kuća daju složenu reč palikuća)

Složene reči mogu da budu i polusloženice. Polusloženice nastaju slaganjem dve reči, tako što svaka reč zadržava svoj akcenat, pa kažemo da nisu dovoljno srasle. U pisanju, reči koje grade polusloženicu se odvajaju crticom.

Primer: auto - kuća, ugljen - monoksid, spomen - park...