PRILOŠKE ODREDBE

Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina, uzrok  ili cilj vršenja radnje iskazane predikatom. Pripadaju grupi zavisnih rečeničnih članova.

U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih.

Podela priloških odredbi

Priloške odredbe se dele na:

☼  priloška odredba za vreme,

☼  priloška odredba za mesto,

☼  priloška odredba za način,

☼  priloška odredba za količinu,

☼  priloška odredba za uzrok,

☼  priloška odredba za cilj,

☼  priloška odredba za društvo.

Priloška odredba za vreme određuje vreme vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje KADA?

Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za vreme: juče, danas, sutra, nikad, noću, uveče, jutros, nedavno, zimus, danju, posle časa, pre podne, uskoro, na proleće, u jesen, nedeljom, preko dana...

Priloška odredba za mesto određuje mesto vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanja: GDE?  KUDA? ODAKLE? DOKLE?

Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za mesto: tamo, ovde, dole, blizu, daleko, napred, preko puta, iz grada, iza kuće, pod stolom, na stolu, u gradu, ispred auta, prema jugu, od sela, do mora, ulicom, poljem, u Sarajevu, u Rusiji..

Priloška odredba za način određuje način vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje KAKO? Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za način: brzo, dobro, slabo, zajedno, veselo, tiho, s ljubavlju, bez straha, bez napora, s nestrpljenjem, žustrim rečima, najednom, iznenada...

Priloška odredba za količinu ili meru određuje količinu, meru onoga što znači glagolska radnja i dobija se na pitanje KOLIKO?

Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za količinu i meru: mnogo, malo, previše, dosta, nimalo, sedam sati, pet tona, dvadeset metara, sto vekova, deset dana...

Priloške odredbe za uzrok i cilj određuju uzrok, odnosno cilj vršenja glagolske radnje i dobijaju se se na pitanja ZAŠTO? ZBOG ČEGA? RADI ČEGA?

Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za uzrok i cilj: zato, zbog sestre, zbog bolesti,  od straha, od uzbuđenja, radi uspeha, zbog znanja...

Priloška odredba za društvo određuje društvo s kojim se vrši glagolska radnje i dobija se na pitanje S KIM? 

Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za društvo: sa sestrom, sa drugovima...