PRIDEVSKE ZAMENICE  

Pridevske zamenice su promenljive vrste reči koje u rečenici imaju istu službu reči kao pridevi, odnosno zamenjuju prideve. One u rečenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. One mogu da se jave u sva tri roda jednine i množine i slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.

  Vrste pridevskih zamenica:

☼  prisvojne ili posesivne,

☼  pokazne,

☼  upitno-odnosne,

  odrične,

  neodređene, 

  opšte ili određene i

☼  ostale.

 

Prisvojne pridevske zamenice pokazuju kojem licu nešto pripada. Dobijaju se kao odgovor na pitanje ČIJI? Kao i pridevi, slažu se u rodu broju i padežu sa imenicom na koju se odnose.

moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno, naš, naša, naše, vaš, vaša, vaše, njihov, njihovo, njihova

Primer:  Naša škola je najbolja škola

 

Prisvojne pridevske zamenice za svako lice označavaju pripadnost subjektu. Ona tada zamenjuje sve ostale prisvojne zamenice.

svoj, svoja, svoje

Primer: Maja čuva svoju braću.

 

Pokazne pridevske zamenice su zamenice kojima se upućuje na bića, predmete ili njihove osobine. Dobijaju se kao odgovor na pitanje KOJI?, KAKAV? i KOLIKI? Možemo ih podeliti prema tome da li upućuju na pojam (KOJI?), njegovu osobinu (KAKAV?) ili količinu (KOLIKI?) i prema tome da li upućuju na nešto blizu govorniku, blizu sagovorniku ili na nešto daleko i od govornika i od sagovornika.

Pokazne pridevske zamenice koje upućuju na nešto blizu govornika:

ovaj, ova, ovo, ovi, ove, ova  (odgovor na pitanje KOJI?)

ovakav, ovakva, ovakvo, ovakvi, ovakve, ovakva  (odgovor na pitanje KAKAV?)

ovoliki, ovolika, ovoliko, ovoliki, ovolike, ovolika (odgovor na pitanje KOLIKI?)

Primer: Najviše me nerviraju ovi moji tanki prsti.

Pokazne pridevske zamenice koje upućuju na nešto blizu sagovornika:

taj, ta, to, ti, te, ta  (odgovor na pitanje KOJI?)

takav, takva, takvo, takvi, takve, takva (odgovor na pitanje KAKAV?)

toliki, tolika, toliko, tolikim, tolike, tolika (odgovor na pitanje KOLIKI?)

Primer: Ne mogu toliko da učim.

Pokazne pridevske zamenice koje upućuju na nešto daleko i od govornika i od govornika:

onaj, ona, ono, oni, one, ona  (odgovor na pitanje KOJI?)

onakav, onakva, onakvo, onakvi, onakve, onakva  (odgovor na pitanje KAKAV?)

onoliki, onolika, onoliko, onoliki, onolike, onolika (odgovor na pitanje KOLIKI?)

Primer: Kako  možeš da pojedeš onoliku picu?

 

Upitno-odnosne pridevske zamenice su zamenice koje se upotrebljavaju u upitnim i odnosnim rečenicama.  

koji, koja, koje, koliki, kolika, koliko, kakav, kakva, kakvi, čiji, čija, čije...

Kod ovih zamenica često se greši u upotrebi zamenice KOJI u akuzativu jednine. Ako se odnosi na nešto živo akuzativ glasi KOJEG(A) ili KOG(A), a ako se odnosi na nešto neživo, akuzativ glasi KOJI.

Primer:  U koju školu ideš?

 

Odrične pridevske zamenice su zamenice kojima se nešto odriče: pripadnost nekom pojmu, postojanje nekog pojma ili njegovih osobina. Grade se dodavanjem NI - ispred upitno-odnosnih zamenica.

nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko

Primer:  Maja je nikakva osoba.

Kada se uz odrične pridevske zamenice upotrebljava predlog tada se taj predlog umeće između NI i upitno-odnosne zamenice.

 ni o jednom, ni za čiji, ni o kakvoj, ni sa kakvim, ni za kog,  ni do koje..

Primer:  Neću da se žrtvujem ni za koga.

     Pravilno upotrebljavajte upitno-odnosne pridevske zamenice!

 Nepravilno: o nijednom, za ničijim, o nikakvoj, sa nikakvim, za nikog, do nikoje

 

  Neodređene pridevske zamenice su zamenice kojima se upućuje na neku neodređenost: pripadnost nekom pojmu, samog pojma ili njegovih osobina. Grade se dodavanjem NE - ispred upitno-odnosnih zamenica.

nekoji, nekoja, nekoje, nečiji, nečija, nečije, nekakav, nekakva, nekakvo, nekakvi, nekakve, nekoliki, nekolika, nekoliko, nekoliki, nekolike, nekolika...

Primer:  Biću na moru nekoliko dana.  

 

Opšte pridevske zamenice su zamenice kojima se označava  sveobuhvatnost: pripadnost nekom pojmu, postojanja nekog pojma ili njegovih osobina.Grade se dodavanjem SVA - ispred upitno-odnosnih zamenica.

svaki, svaka, svako, svake, svačiji, svačija, svačije, svakakav, svakakva, svakakvo, svakakvi, svakakve, svakoliki, svakolika, svakoliko...

Primer:  Na um mi padaju svakakve misli.

 

Ostale pridevske zamenice su zamenice koje ne spadaju u nijednu od prethodno navedenih grupa. Ine imaju različita značenja. Grade se dodavanjem I- ispred upitno-odnosnih zamenica, ili se uz njih upotrebljavaju reči MA, BILO, GOD koje se pišu odvojeno.

ičiji, ičija, ičije, ma čiji, ma čija, ma čije, bilo čiji, bilo čija, bilo čije, čiji god, čija god čije god,  ikoji, ikoja, ikoje, ma koji, ma koji, ma koje, bilo koji,bilo koja, bilo koje, koji god, ikakav, ma kakav, bilo kakav, kakav god, ikoliki, ma koliki, bilo kakav, kakav god...

Primer:  Volim Miloša, kakav god da je.