PREDIKATSKE I KOMUNIKATIVNE REČENICE

U petom razredu smo naučili da je rečenica skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje i da njom najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.

Naučili smo i podelu rečenica, da se po sastavu rečenice dele na proste i složene rečenice, a po značenju na obaveštajne, upitne, uzvične, zapovedne i željne.

Prosta rečenica može biti proširena prosta rečenica i neproširena prosta rečenica, pri čemu prosta neproširena rečenica ima samo subjekat i predikat, dok prosta proširena osim ova dva člana ima i neki dodatak - objekat, prilošku odredbu, atribut ili apoziciju. Složena rečenica je rečenica sastavljena od dve ili više prostih rečenica. (Pogledaj  Rečenice - V razred!).

Vreme je da proširimo naša znanja i upoznamo se sa pojmovima predikatske i komunikativne rečenice.

Predikatska rečenica je rečenica obrazovana pomoću glagola u ličnom glagolskom obliku u službi predikata. Predikatskom rečenicom označava se neka radnja, zbivanje, proces, stanje i sl. U nedostatku boljeg termina koji bi obuhvatio sva ova značenja, u lingvistici se kao tehnički termin upotrebljava termin situacija. Zato se može reći da je predikatska rečenica jezička jedinica koja je formirana pomoću predikata i koja označava neku situaciju.

Predikatske rečenice zavisno od toga da li mogu da stoje samostalno ili ne, dele na:

☼  nezavisne i

☼  zavisne predikatske rečenice.

Nezavisne predikatske rečenice su one rečenice koje mogu da stoje samostalno, odnosno da same iskazuju neku poruku.

Primer: Ići ću u grad.

Zavisne predikatske rečenice su one rečenice koje ne mogu da stoje samostalno, već su deo druge predikatske rečenice ili sintagme. One ne ostvaruju funkciju u rečenici već imaju funkciju sekundarnog člana, a najčešće imaju funkciju atributa, objekta ili priloške odredbe.

Primer: Kad padne marak, ići ću u grad)

Predikatske rečenice zavisno od toga da li imaju gramatički subjekat ili ne, dele na:

☼  lične i

☼  bezlične predikatske rečenice.

Lične predikatske rečenice su rečenice koje označavaju situacije koje se pripisuju subjektu. One imaju gramatički subjekat i predikat koji se sa njim slaže.

Primer: Miloš svira gitaru.

Bezlične predikatske rečenice su rečenice u kojima nema gramatičkog subjekta, a glagol je bezlični i uvek je u 3. licu jednine srednjeg roda (kod oblika koji razlikuje rod). Ove rečenice označavaju pojave, stanja ili procese (obično u atmosferi) koji se dešavaju bez učešća subjekta.

Primer: Svanulo je.

 Postoje i bezlične rečenice sa logičkim subjektom i glagolom u trećem licu jednine srednjeg roda (kod oblika koji razlikuje rod).

Primer: Miloša je probadalo u grudima.

Komunikativna rečenica je sintaksičko-komunikativna jedinica koja iskazuje celovitu poruku, počinje velikim slovom, a završava se tačkom, uzvičnikom ili upitnikom i pauzom u govoru.

Svaka predikatska rečenica je istovremeno i komunikativna rečenica. Komunikativna rečenica se sastoji od najmanje jedne nezavisne predikatske rečenice.

Ako se komunikativna rečenica sastoji samo od jedne predikatske rečenice, za nju se kaže da je po svom sastavu prosta komunikativna rečenica. Ako u sastav komunikativne rečenice ulazi dve ili više predikatskih rečenica, kaže se da je ona složena komunikativna rečenica.

Nezavisne predikatske rečenice

Prema komunikativnoj funkciji nezavisne predikatske rečenice delimo na: obaveštajne, upitne, uzvične, zapovedne i željne.  O kojoj rečenici je reč zaključujemo na osnovu intonacije izgovora, odnosno da li se radi o izgovorenom obaveštenju, pitanju, zapovesti, želji, oduševljenju ili nekom iskazanom osećanju.

Obaveštajne rečenice kazuju neku poruku koja se saopštava sagovorniku, slušaocu ili čitaocu i najčešće se u pisanju obeležavaju tačkom.

Primer: Danas je lepo vreme.

Obaveštenje sagovorniku se može saopštiti i tako da ono izražava čuđenje, iznenađenje, radost ili neko drugo osećanje. Takve rečenice se u pisanju završavaju znakom uzvika, ali ipak spadaju u obaveštajne rečenice.

Primer: Ana se uselila u novu kuću!

Upitne rečenice traže neku informaciju od sagovornika i u pisanju su obeležene upitnikom. Upitne rečenice uglavom sadrže upitne reči da li, zar, glagol u ličnom obliku + li, upitne zamenice i priloge.

Primer: Ideš li na utakmicu sutra?

Međutim, da bi rečenica u nekim slučajevima bila upitna dovoljna je samo upitna intonacija.

Primer: Ana se uselila u novu kuću?

Zapovedne rečenice iskazuju zahtev, zapovest ili zabranu upućenu sagovorniku da se neka radnja izvrši ili ne izvrši i najčešće se u pisanju označavaju znakom uzvika, ređe tačkom. Glavno obeležje zapovednih rečenica je glagolski oblik imperativ, ali se mogu javiti i prezent i perfekat u kombinaciji sa rečima nemoj, neka ili da.

Primer: Nemojte da prepisujete!).

Zapovedne rečenice u pisanju su obeležene tačkom kada je u njima iskazana neka blaža zapovest ili molba.

Primer: Neka neko odgovori na pitanje.

Uzvične rečenice izražavaju divljenje, iznenađenje ili čuđenje sagovornika i najčešće se u pisanju obelažavaju znakom uzvika, a u nekim slučajevima znakom uzvika i znakom pitanja zajedno. Najčešća obeležja uzvičnih rečenica su reči ala, kako, što, li ...

Primer:  Ala si ti budala!

Željne rečenice izražavaju želju da se ostvari ono što označavaju (lepe želje, blagoslovi, kletve) i u pisanju se obeležavaju znakom uzvika. Glavno obeležje željnih rečenica je krnji perfekat, konstrukcije neka + prezent ili da + prezent.

Primer:  Neka te sreća prati celog života!