Popovske porodice - sličnosti i razlike
U malom vojvođanskom selu živele su mirnim i jednoličnim načinom života dve popovske porodice koje su s jedne strane bile različite, a s druge vrlo slične jedna drugoj. Članovi porodica su bili dobri prijatelji, družili su se i stalno posećivali, ali se to prijateljstvo jednog dana prikinulo i nikada se više nije nastavilo.
Sličnost ove dve popovske porodice je bila u tome što su obe bile bogate, živele su dobro i bezbrižno i imale su samo po jednu kćerku, koju su majke želele lepo da udaju. Glave porodica, popovi Ćira i Spira ni po svom izgledu ni po svom ponašanju nisu ličili na pobožne i duhovne ljude odane svojoj veri i crkvi. Bili su u pohlepni, proždrljivi i mnogo debeli. Mantija im je bila toliko tesna da je izgledalo kao da će svakog trenutka da prsne ispod pazuha. Umesto da budu skromni i miroljubivi, da šire ljubav i prijateljstvo i sprečavaju sukobe, obojica su slušali svoje ratoborne žene, svađali se i tukli. Popadije su imale drugačiju narav, ali su se ponašale isto, pa su po njima ove dve porodice bile najsličnije. Obe su volele da ogovaraju, da se međusobno bockaju i upućuju jedan drugoj zajedljive primedbe. Bile su zavidne, ljubomorne i uskogrude, mrzele su jedna drugu i osećale veliku međusobnu netrpeljivost. Zavist, ljubomora i mržnja izjedala ih je iznutra, ali nisu mogle da ih se oslobode. Razlikovale su se jedino po tome što je Persa bila svadljiva i volela je da uvek vodi glavnu reč u kući, a Sida blage naravi i gotovo neprimetna.
Najveća razlika u porodicama je bila između njihovih jedinica Melanije i Juce. Nasuprot Juli koja je bila zdrava, snažna i vredna seoska djevojka, Melanija je bila razmažena, sebična, izveštačena. I njihove ljubavne priče su bile potpuno drugačije. Ljubav između melanije I učitelja Pere je bila samo lov na muža, u kome umešnost mlade djevojke, koketne i pričljive, dopunjuje životno iskustvo njene majke. Ljubavna priča između Juce i berberina Šace počela je romantično i krišom u bašti punoj cveća. Oni nisu imali podršku Jucinih raoditelja i morali su da savladaju niz prepreka da bi bili zajedno. Obe priče su se završile na isti način, svadbom, ali su pravu sreću u braku našli samo Juca i Šaca.
Slogom rastu male stvari, a neslogom se i one najveće raspadaju. Da popovske porodice nisu bile toliko slične u svom ponašanju i da je neko od njih mogao da suzbije svoju zavist i ljubomoru, njihovo prijateljstvo se nikada ne bi prekinulo. Svojom svađom i mržnjom nisu ništa dobili, jedino su pokazali da je bivši prijatelj ponekad gori i od neprijatelja.
Boske
POP ĆIRA I POP SPIRA - Stevan Sremac
Književna vrsta:
Humoristički roman
Književni rod:
Epika
Tema romana:
Život dve popovske porodice i njihovi međuljudski odnosi
Glavni likovi:
Pop Ćira, pop Spira, popadija Persa, popadija Sida, Jula, Melanija, učitelj Pera, berberin Šaca
Mesto i vreme radnje:
Malo vojvođansko selo krajem 19. veka
Poruke:
Bivši prijatelj gori je nego neprijatelj. Slogom rastu male stvari, neslogom se i najveće raspadaju.
Kritički osvrt
Stevan Sremac je "Pop Ćiru i pop Spiru" zamislio kao kratku pripovetku, ali je dodavanjem velikog broja epizoda, nastao roman. U ovo delo utkano je mnogo humora kroz razne detalje koji su vešto ukomponovani u fabulu i koji unose životnu vernost i slikovitost u duhovite crteže intimnog života banatskog sela i popovskih kuća. Iako je bio pobožan i odan crkvi, Sremcu nije smetalo da se našali na račun popov, prikazujući ih u njihovom privatnom životu kao ljude koji se brinu samo za sebe i svoj stomak, kao materijaliste kojima je novac toliko važan da su kadri da jedan drugome podvale, posvađaju se, pa čak i potuku. Sremac se našalio i na račun ratobornih popadija, koje su u prvom planu njegovog humora. Odlično poznavajući mentalitet domaćih enterijera malograđanskih porodica dočarao komične strane njihovih međusobnih odnosa i sitničavog mehanizma njihovog jednolikog načina života. U dvema popadijama, čiji su odnosi promenljivi i zavise od ličnih interesa, oličen je i nivo malograđanskih patrijarhalnih žena, čiji je svet zatvoren i ograničen. Primećuje se da je pisac naklonjeniji Spirinoj porodici, Juli i Šaci zato što je Sremac više voleo običnog čoveka i narodni duh, a sa negodovanjem gledao na ono što je novo, pomodarsko i što dolazi sa strane, bilo da je reč o odevanju, govoru, ponašanju, ishrani ili stanovanju.Jula se udala za berberina Šacu, imali su četvoro dece i srećno su živeli u nekoj varoši u Bačkoj. Učitelj Pera ju oženio Melaniju, nisu imali dece, pa je Melanija dane provodila učeći klavir i družeći se a gospodskim svetom što Peru nije činilo srećnim. Zato, kad god bi sreo Julu zadivljen njenom lepotom i jednostavnošću kajao se što se njome nije oženio.
