Osoba koju volim
Dugo sam razmišljao o kome da pišem, o mami ili o tati, jer njih dvoje su osobe koje volim najviše na svetu. Iznenada sam shvatio da postoji još neko ko mi je drag, koga puno volim i bez koga ne bih mogao da zamislim svoj život. To je moj drug Filip i odlučio sam da pišem o njemu.
Filip ima jedanaest godina i samo je mesec dana stariji od mene. Ne sećam se kada smo se upoznali, jer otkako znam sebe znam i njega. Mama kaže da smo se prvi put sreli kad smo bili bebe od nekoliko meseci. Mahali smo ručicama i veselo gugutali. Izgleda da smo se dopali jedan drugom na prvi pogled. Sa Fićom se družim ceo život i nikada se nismo posvađali. Čak ni onda kad sam ga slučajno spotakao na stepenicama i izbio mu prednje zube. On je dobar i nesebičan dečak. Kada smo bili mali delili smo igračke i slatkiše, a sada delimo knjige, igrice i filmove. Filip voli da čita, pametan je i najbolji je đak u svom odeljenju. Obožava enciklopedije, a omiljena mu je ona o dinosaurusima. Sa njim mi nikada nije dosadno, jer je zanimljiv i pun ideja za igru. Često mi prepričava smešne događaje iz svoje škole i neke nove viceve. Voli da se šali i uvek se smeje. On zna da bude ozbiljan i da pažljivo sluša dok mu pričam o svojim problemima. Njemu poveravam svoje tajne i pričam mu o svemu što me muči, jer me on najbolje razume. Filipova jedina mana je što želi da u svemu bude najbolji, a kada mu to ne uspe ljuti se i plače. U sportu je loš, jer je mršav, nizak i nema dovoljno snage. Kada zajedno vozimo bicikl ili igramo tenis uvek se brzo umori, pa moram da pazim da se ne naljuti zbog toga.
Iako me roditelji puno vole i trude se da mi ispune sve želje, jedna moje želja će uvek ostati neispunjena, a to je da imam brata ili sestru. Filip je ono što nemam i što nikada neći imati. On je moj brat i ja ga puno volim. Da nije njega ja bih bio tužan i usamljeni dečak. Zato, ako me pitate ko mi je draga osoba čućete Filipovo ime.
Boske
O tati
Danju me suncem greje
noću me zvezdama prekrije,
nežnom rukom miluje
uspavanke svaku noć recituje.
Kako život ide dalje
tako on kao saobraćajac stane,
na mojim putevima
sigurnost mi daje.
On je kao vetar što krila daje
da brodom morem plovim
i morske ribe lovim.
S talasima ja se borim
dok u novu luku ne uplovim.
Darko Glavaš
