NEPROMENLJIVE REČI
Nepromenljive reči su reči koje uvek ostaju u istom obliku. To su prilozi, predlozi, uzvici, veznici i rečce.
Prilozi
Prilozi su nepromenljive reči koje najčešće određuju glagolsku radnju po vremenu, mestu, načinu, količini ili uzroku.
Prema tome kako određuju glagolsku radnju prilozi mogu biti:
☼ prilozi za vreme
☼ prilozi za mesto
☼ prilozi za način
☼ prilozi za količinu
☼ prilozi za uzrok
Prilozi koji podsećaju na zamenice nazivaju se zamenički prilozi.
Prilog za vreme dobijamo kao odgovor na pitanje KADA?
Primeri: juče, danas, sutra, prkosutra, jutros, noćas, popodne, večeras, rano, kasno, sada, tada, onda, nikada, nekada, uvek, ikada, bilo kada, kad god...
Prilozi za mesto dobijamo kao odgovor na pitanje KUDA?, GDE?
Primeri: evo, desno, napred, nazad, iza, gore, dole, pozadi, unutra, napolju, iznad, ispod, ispred, ovde, tu, onde, tamo, ovamo, onamo, tuda, onuda, nigde, nikuda, negde, nekuda, svugde, svuda, igde, ikuda, bilo gde, bilo kuda...
Prilozi za način dobijamo kao odgovor na pitanje KAKO?
Primeri: loše, dobro, sigurno, slučajno, krišom, lako, teško, hladno, toplo, daleko, hrabro, brzo, ovako, onako, tako, nikako, nekako, svakako, ikako, bilo kako...
Prilozi za količinu dobijamo kao odgovor na pitanje KOLIKO?
Primeri: malo, nimalo, mnogo, puno, ovoliko, onoliko, nikoliko, nekoliko, ikoliko, koliko god...
Prilozi za uzrok dobijamo kao odgovor na pitanje ZAŠTO?
Primeri: zato, stoga
Predlozi
Predlozi su nepromenljive reči koje označavaju različite odnose među rečima u rečenici. Obično se nalaze ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik. Jedino predlog radi može stajati iza ovih reči.
Primer: Uradićemo to radi istine. Uradićemo to istine radi.
Kada su u pitanju padeži predlozi se javljaju samo uz zavisne padeže:
GENITIV: od, iz, sa, do, bez, blizu, kod, kraj, iznad, između, oko, pored, ispod, ispred...
DATIV: k, ka,prema, nasuprot..
AKUZATIV: uz, niz, u, kroz, na, za...
INSTRUMENTAL: s, sa, nad, pod, za, među...
LOKATIV: po, u, na, o, pri...
Veznici
Veznici su nepromenljive reči koje povezuju rečenice i rečenične delove, a u isto vreme označavaju i kakva je to veza. Rečenice i rečenični delovi mogu stajati u naporednom ili zavisnom odnosu, pa se povezuju naporednim ili zavisnim veznicima.
Naporedni
veznici se dele na:
☼ sastavne: i, pa, te, ni, niti
☼ rastavne: ili
☼ suprotne: a, ali, no, nego, već.
Zavisni veznici su: jer, iako, ako,
da, dok, čim, mada...
Rečce
Rečce su nepromenljive reči koje označavaju lični stav govornika prema sadržaju rečenice ili obeležavaju neki logičan odnos u okviru rečenice.
Rečce se mogu se podeliti u više grupa:
☼ rečce za potvrđivanje i odricanje: da, ne
☼ upitne rečce: zar, li, da li
☼ pokazne rečce: evo, eto, eno, gle
☼ suprotne rečce: međutim, pak
☼ zapovedne rečce: neka, hajde
☼ rečce za isticanje: baš, bar, upravo, čak, tek...
☼ uzvična rečca: ala
☼ povratna rečca: se
☼ modalne rečce: možda, verovatno, naravno, očito, nažalost, zaista, valjda, sigurno, nesumnjivo, uglavnom, nipošto, definitivno, izvesno...
Uzvici
Uzvici su nepromenljive reči ili skupovi glasova kojima se izražavaju osećanja ili se podržavaju zvukovi iz prirode. Za njih ne važe pravila akcentovanja, mogu sadržati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice.
Uzvike možemo razvrstati u tri grupe:
☼ uzvici koji izražavaju osećanja: ih, oh, uh, uf, au, aj, joj, jao, ura, hm, oho, ijuj, avajk, brrr, pih...
☼ uzvici za dozivanje i teranje: hej, ej, o, oj, alo, marš, pst, mac, kuc, pis, šic, iš, pi-pi, šibe, ajs, điha...
☼ uzvici koji podražavaju razne zvukove: tras, krc, fiju, buć, pljus, šljic, tap, cmok, bum, škrip, apćiha, mijau, kukuriku, av-av, kre-kre, dživ-dživ, ćiju-ći, mljac, šmrc...
