Malograđanska sredina u pripoveci "Mrtvo more"
Opisujući život ljudi u jednoj srpski palanci, njihovo ne prihvatanje različitih od sebe i mržnju samo prema onima koji se izdignu iznad proseka sredine u kojoj žive, Radoje Domanović je u pripovetki “Mrtvo more” na uverljiv i satiričan način pokazao kako je teško živeti u maloj sredini i pokoravati se njenim strogim pravilima.
Malograđanska sredina je učmala sredina koja ne podnosi razlike i veoma teško menja svoja unapred utvrđena merila dobrog ponašanja. U njoj vlada dvoličnost i licemerje, a svaki pojedinac je prinuđen da svoja lična razmišljanja podredi masi, da se ne suprotstavlja učmalosti i krši pravila.
Malograđani ne podnose ljude koji drugačije misle od njih samih i uvek se, ne birajući sredstva, suprotstavljaju smelim poduhvatima drugih. Oni žive mirnim životom bez ambicija, strasti, vrlina i poruka. U njihovom dosadnom i učmalom životu jedino je aktivna mržnja prema onom ko hoće da se uzdigne i nešto više postigne. Malograđani ne vole promene i ne žele da prihvate ništa novo, pa čak i ako je ono lepo, dobro i zanimljivo. U malograđanskoj sredini se osuđuje svako ponašanje drugačije od uobičajenog, a svi koji štrče i odskaču od drugih izloženi su ismejavanju, ogovaranju i ignorisanju. Ljudi puni ambicija i želje da iskažu svoj umetnički duh, naučnici blistavog uma, pesnici i slikari, neumoljivo se teraju da budu kao svi ostali. Njihov talenat nije njihova vrlina, već naprotiv, velika mana zbog koje u svojoj maloj sredini doživljavaju velike neprijatnosti. Oni predstavljaju opasnost i rizik za druge, jer mogu da postignu nešto više i nešto bolje. Zato se malograđani svojski trude da im uguše strast, unište slobodne umetničke snovi i ograniče njihov napredni um.
Malograđanska sredina je sredina u kojoj vlada društveno mrtvilo. U njoj se ljudi slobodnog duha osećaju kao da im ponestaje daha i kao da se guše. Ona je kao mrtvo more, jedna zelena ustajala voda neprijatnog mirisa koja se nikuda ne miče i u kojoj nema istinskog života.
Boske
MRTVO MORE - Radoje Domanović
Književna vrsta:
Pripovetka
Književni rod:
Epika
Tema:
Opis malaograđanske sredine i ljudi koji u njoj žive
Analiza
Radoje Domanović je kao čovek, pisac i publicista imao veoma kritičan odnos prema stvarnosti vremena u kome je živeo. Na meti njegove satirične proze bila je vlast i njeni predstavnici. S druge strane bio je mnogo razočaran ponašanjem gradjanstva (naroda) koje je bilo pokorno, podaničko i poltronsko.
"Mrtvo more" je alegorijsko - satirična pripovetka u kojoj je pisac predstavio društvene pojave u Srbiji krajem 19. veka za vreme vladavine Obrenovića, kroz opis ljudi jednog malog mesta koji ne prihvataju savremene tokove, osuđuju sve što je novo, napredno i njima nepoznato. Sam naslov pripovetke upućuje na mrtvilo i učmalost koji su vladali u malima palankama, među ljudima nesposobnim da prihvate novine i savremene tokove života. Stanovnici palanke osuđuju vrlo surovo i oštro sve one koji pokušaju na neki način da se istaknu u njihovoj sredini, a sve pravdaju rečenicom: „To kod nas ne može da bude.“ Iako ih narator pita da li su čitali pesme ili naučne radove, gledali slike, slušali kompozicije koje su javno osudili, oni odgovaraju da nisu, ali da znaju da to ruši harmoniju koja vlada u njihovoj „zemljici“. Domanović u ovoj pripoveci nije pokazao samo ograničenost i primitivizam malograđana, nego i njihovo licemerje koje se najbolje vidi u njihovim rečima nakon javne osude „odmetnika“, da on nije bio uopšte loš.
Ovo delo je s jedne strane kritika društva i vlasti, a s druge poziv da se nešto promeni i okrene na bolje u svim segmentima društvenog i javnog sloja. Koristeći slikovit način govora Domanović kritikuje i ismejava ljudske mane i društvenu izopačenost, učmalost i neprosvećenost. Ujedno se trudi da to društvo promeni i natera ga da izađe iz te učmalosti u koju je upalo.
Cela pripovetka "Mrtvo more" napisana je u alegoriji, a pored ove stilske figure pripovetka obiluje i ironijom.
