zvezdica  Moja reka

Negde u daljini, iz kamene stijene u podnožju planine, tiho i neprimjetno izvire moja reka i još tiše, gotovo nečujno protiče kroz moj grad, na putu ka svom krajnjem odredištu. U njenoj plavoj vodi ogleda se sunce, a njena obala puna zelenila je mesto na kome vlada tišina. Tu svako od može da nađe svoj mir.

Čuo sam od starijih, da je davno u prošlosti ona bila brza, nepredvidiva i divlja poput planine na kojoj je nastala, da se svojom se snagom i odlučnošću probila kroz oštro kamenje i izgradila put kojim će u budućnosti da teče. Na izvoru njeno korito je usko, plitko i okruženo strmim klizavim stenama. Između tih stena potoci vode, bistri kao suza i hladni kao led, teku velikom brzinom stvarajući mnoštvo malih vodopada i brzaka. Spuštajući se strmo hladna bistra voda udara u kamenje koje štrči iz udubljenog korita i oko njega se penuša, poput šampanjca. Tek u svom u širokom i dubokom kanjonu okruženom gustom zelenom šumom i visokim golim stjenama njena brzina polako jenjava, a brzaci i vodopadi potpuno nestaju. Na ulasku u grad huk vodopada i brzaka zamenila je tišina. Na svom dugom putu moja reka je promenila svoju ćud. Od divlje i neukrotive, postala je mirna i pitoma reka, prijateljski raspoložena prema svima

Moja reka osvaja srce svakome ko je sretne i slučajno upozna. Njena velika lepota i mir koji pruža su neprolazni i nezaboravni i zato je vole i pamte čak i oni koju su je samo jednom slučajno ili namerno videli i na njenoj deo svog vremena potrošili.

Boske

 

zvezdica Slap

Teče i teče, teče jedan slap;
Što u njem žnači moja mala kap?

Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati. 

 Dobriša Cesarić