Ko sam ja?
Ko sam ja? Da li sam jedan sasvim običan dečak, isti kao i svi ostali dečaci iz mog okruženja ili sam po nečemu poseban, neobičan i različit od drugih? Odgovor na ovo pitanje prepuštam vama, da sami zaključite iz svega ovoga što vam o sebi najiskrenije kažem.
Šta bih vam ja mogao reći iskreno o sebi da bi saznali ko sam ja? Ono što se na prvi pogled vidi jeste da sam visok i mršav dečak, smeđe kose i smeđih očiju, potpuno normalne spoljašnjosti i izgleda koji ne odudara mnogo od drugih dečaka moje dobi. Što se tiče moje unutrašnjosti i mojih osobina, naravi i sklonosti, mislim da se i po tome ne razlikujem mnogo od svojih vršnjaka. Imam četrnaest godina i ja sam tinejdžer sa vrlinama i manama koje ima i svaki drugi prosečni tinejdžer u mom okruženju. Nekad sam zadovoljan, miran i srećan, a nekada pun nekog unutrašnjeg besa, neraspoložen i ljut na sve oko sebe. Kada se pogledam u ogledalo, nekada mi se ne sviđa ono što u njemu vidim, a nekada ne. To zavisi od mog raspoloženja koje mi se u poslednje vreme često menja. Iako nisam konfliktna osoba i ne volim da se sukobljavam sa ljudima, ponekad ulećem u neke nepotrebne rasprave i svađe sa roditeljima i starijim bratom. Volim ih mnogo i svestan sam toga da je svađa glupa i nepotrebna, ali ne mogu da se iskontrolišem i smirim. Nadam se da ću u budućnosti uspeti da im se iskupim za svaku ružno izgovorenu reč jer ih poštujem i kajem se zbog svega što je sam im u besu izreko. Mislim da sam osećajan i da imam razumevanja za druge iako moji roditelji kažu da sam nmogo tvrdoglav i svojeglav. Ne slažem se sa njima. Mislim da kada braniš svoj stav i svoje mišljenje ne znači da si tvroglav, nego siguran u sebe i svoje stavove, što je nama tinejdžerima uglavnom teško. Moja najveća mana, ona koju sam priznajem jeste to što sam ponekad lenj i bezvoljan, potpuno nezainteresovan za ono što se oko mene dešava. Moja najveća vrlina je to to što sam dobar i nesebičan prijatelj, uvek spreman da svom drugu u nevolji pomogne. O sebi bih vam mogao reći i to da volim druženja, izlaske, sport i muziku, da uživam da šetam po prirodi sa svojim psom i da se radujem svakom školskom raspustu jer ne volim školu i dosadno školsko gradivo. Volim da čitam knjige o templarima, da crtam i gledam filmove, a zamaraju me dosadne priče starijih ljudi, monolozi mojih roditelja kada nešto skrivim, kao i kazne i zabrane kojima se moji oni ponekad služe.
Nijedan čovek nije savršen, pa tako ni ja sam. Imam četrnaest godina i mislim da sam običan tinejdžer sa svim vrlinama i manama koje moje godine nose, a na vama je da procenite koliko je to tačno jer ono što je za nekoga vrlina za drugog može biti mana i obratno. Ono što znam jeste da volim poštene, iskrene i dobronamerne ljude i želim da i sam takav u budućnosti postanem, kada postanem zreo čovek bez ovih tinejdžerskih bubica.
Boske
Spoznaj samog sebe!
(Apolonski imperativ koji je prema legendi bio urezan na Apolonovom hramu u Delfima)
