Knez Lazar
Knez Lazar je srpski vladar koji je predvodio spsku vojsku u Kosovskom boju, jednoj od najpoznatijih bitaka između srpske i turske vojske koja se odigrala na Kosovu polju.
Kneževe osobine kao čoveka i državnika opevane su u pesmama kosovskog ciklusa. Pred samu bitku na Kosovu Knez Lazar je dobio ucenjivačko pismo od turskog cara Murata u kome mu on traži da izabere ili mirnu predaju ključeva srpskih gradova ili borbu na polju Kosovo knez Lazar je upao u ljudsku i državničku dilemu. Morao je da donese odluku o sudbini svog naroda i svoje zemlje, a ona nije bila nimalo lako. Da li poći u bitku za koju se zna da je unapred izgubljena ili je izbeći i spasiti živote ljudi? Šta izabrati, život u ropstvu ili smrt na bojnom polju? Dok je čitao Muratovo pismo knez je plakao i to nam govori o njemu kao osećajnom, običnom čoveku, ali njegove ljutite reči izrečene u kletvi govore o njemu kao o jakom i odlučnom državniku. Kneževa kletva predstavlja odgovor na njegovu dilemu i jasno ukazuje na njegov izbor. Spreman je da svoju vojsku predvodi u borbi za čast i da pogine u toj borbi, ali nije bio siguran da li su njegovi velikaši i vitezovi spremni na isto. Zbog te nesigurnosti poverovao je lažima Vuka Brankovića i posumnjao u odanost svog najboljeg i najvećeg viteza Miloša Obilića. Lazar je cenio Miloševo junaštvo i pređašnju odanost, pa mu nije pretio kaznom, već mu je blagim rečima prekora iskazao svoju sumnju. To što je poverovao u Vukove reči i posumnjao u Miloševu odanost, govori nam da je on puno verovao ljudima koji su mu bili bliski i važni. Naročito mu je bila važna njegova žena Milica. Bio je pun razumevanja i ljubavi prema svojoj ženi, a to se najbolje vidi u njegovoj velikodušnoj ponudi da izabere jednog brata i spasi ga od sigurne smrti.
Knez Lazar je jedan od najvećih srpskih vladara. Bio je osećajan čovek, odlučan i hrabar državnik, koji je dao svoj život za odbranu časti svoje zemlje i svog naroda.
Boske
Kletva cara Lazara
Ko je Srbin i srpskoga roda
i od srpske krvi i kolena,
a ne doš'o na boj na Kosovo
ne imao od roda poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo
rujno vino,
ni pšenica bela
Rđom kapo dok mu je kolena!
