Duga (prepričano)
U mestašcu Čardaci koje se nalazilo na obroncima brda ispod zapuštene stare tvrđave živela je mala i skladna porodica Serdar, mama Emilija, tata Janko i njihova desetogodišnja kćerka Brunhilda.
Brunhilda je bila lepa, vitka i visoka devojčica, lepe kose i još lepšeg glasa. Volela je da skače i trči po okolnim livadama, a ljudi su je zvali Srna, jer je zbog svoje živahnosti, gipkog tijela i nežne lepote podsećala na srnu. Roditelji su joj bili dobri, ali previše ozbiljni i dostojanstveni, tako da nisu razumeli ni nju, niti njenu želju za igrom. Zahtevali su od nje da uvek bude mirna i pristojna, da ih uvek sluša i pazi na svoje ponašanje. A Srna je znala satima da kroz prozor svoje kuće gleda dečake kako se igraju u dolini reke Glibuše oko koje su bile prekrasne livade i polja. Zavidela im je na njihovoj igri i svim srcem je želela da i ona bude dečak, da može da skače, jaše, penje se i pliva, kao što to rade dečaci iz njenog kraja. Gušio ju je nedostatak slobode u njenoj kući, tako da je radost osećala samo prilikom poseta udovici Klari jer je tada mogla skakati i trčati po Marčinkovoj glavici onoliko koliko je htela. Jednog dok su njeni roditelji bili zauzeti razgledavanjem vinograda, Srna je sa udovicom Klarom otišla kod Save, sirote žene bez šaka, koje joj je kao detetu pojela svinja. I pored tih nedostataka, ona je bila izvrsna vezilja. Živela je kratko vreme u gradu gde se udala i rodila kćer, ali zbog okrutnosti muža i njegovog iskorištavanja, vratila se u svoj kraj. Klara i Srna su pažljivo slušale ispovest Save, koja je kada je na nebu primetila dugu rekla kako je čula da će se devojčica koja potrči ispod duge pretvoriti u dečaka. Srna je silno želela da bude dečak i nakon kratkog razmišljanja odlučila je da protrči ispod duge. Trčala je preko livade u susret dugi stalno gledajući gde je se ona nalazi, a onda je skrenula prema mrtvom jezeru, zapuštenoj močvari obrasloj biljem iz koje nije mogla izbaviti. Nakon pet dana su je pronašli mrtvu.
Srna je samo žudela za slobodom i životom i ništa nikome nije skrivila, a završila je zarobljena u u hladnom jezeru, sama, napuštena od svih. Njeni roditelji osećajući krivicu zbog svega učinjenog bacili su se sa bedema tvrđave u reku Glibušu. Nisu mogli da prebolele smrt svoje jedinice, niti da sebi oproste što su je sputavali u njenim željama i potrebama, Njihova odluka je bila da je ne ostave samu, već da joj se e u smrti pridruže.
Boske
DUGA - Dinko Šimunović
Književna vrsta:
Pripovetka
Književni rod:
Epika
Tema:
Tragična smrt devojčice Srne kojoj roditelji nisu dozvolili da se igra,
trči i peva, da uživa u životu, slobodi svog detinjstva.
Mesto i vreme radnje
Mesto Čardaci, u dolini rijeke Glibuše, na brežuljkastom
polju Lug i Marčinkovoj glavici, u kasno leto i ranu jesen
Glavni likovi:
Srna (Brunhilda ), Sava, udovica Klara,
Janko (Srnin otac), Emilija (Srnina majka).
Poruke:
Svakom roditelju na prvom mestu treba da bude dobrobit
njegov deteta.
Deca moraju imati svoje djetinjstvo, svoju slobodu i ne smiju biti robovi roditeljskih zabluda.
Roditelji treba da upoznaju svoju decu, njihove želje i osećanja, da im dozvole da se igraju i uživaju u svom detinjstvu, a ne da im im sve brane i slušaju što će im okolina da kaže ili zameri.
Analiza
U pripovetci "Duga" javlja se motiv karakterističan za sve Šimunovićeve pripovetke: mržnja prema svemu što je neprirodno, ustajalo i izveštačeno s jedne strane i ljubav prema radosnom, slobodnom i nesputanom životu, s druge strane.
Radnja pripovetke se vrti oko jednog lika, devojčice Srne, ali unutar priče o Srni, odvija se i priča o kljasti Savi, siromašnoj, vrednoj i poštenoj devojci koja zbog svog izgleda (bez svojih šaka) jako pati i izbegava ljude. U priči se spominju i legende i verovanja kraja u kojemu se radnja odvija, a pisac je veliku pažnju posvetio i opisima pejzaža. Opisujući predivne krajolike poput polja Luga ("To je polje Lug zvano, sa žutim i tamnozelenim plohama, kasnog kukuruza i trstike, sivkastim strništima") i igru razdragane dece, on nam poručuje da je skladan život moguć samo ako se živi u skladu s prirodom, slobodno, bez ikakvih nepotrebnih društvenih normi i običaja koje mogu narušiti ljudsku slobodu i nesputanost. Kroz lik devojčice Srne i njene želje suprotne željama drugih, on oživljava tradiciju o junaštvu i želju za smelim poduhvatima koja se dramatično sudarala s malograđanskim uverenjem da su žene bića bez slobode koja treba da poštuju norme ponašanja i da trpe sve zlo koje im se pošalje.
Srnini roditelji opisani kao strogi roditelji, ozbiljni i dostojanstveni, koji su više vodili računa o svom ugledu u društvu, nego o osećanjima svoje devojčice kažnjeni su najsurovijom kaznom, jer su se suprostavlili onome što je prirodno. Sputavali su svoju devojčicu da živi život i uživa u svom detinjstvu. Na kraju su kažnjeni najgorom kazbom za jednog roditelja, ostali su bez svoje devojčice.