Dositej Obradović
Dositej Obradović je bio srpski prosvetitelj i reformator. Rodio se oko 1739. godine u Čakovcu pod imenom Dimitrije. Rano je ostao bez roditelja i školovali su ga rođaci.
Mladi Dimitrije je bio vrlo marljiv đak i veliki ljubitelj crkvenih knjiga. Još u osnovnoj školi je sanjao je o tome da se posveti asketskom životu, ali mu rodbina to nije dopustila. Da bi prekinuli njegovo sanjarenje i verski zanos, upisali su ga na zanat, ali ni tada Dimitrije nije prestao da misli na nauku koju je upoznao kroz crkvene knjige. Napustio je zanat i pobegao u manastir Hopovo na Fruškoj Gori. Tu se zakaluđerio se i dobio monaško ime Dositej. U manastiru je Dositejov verski zanos odudarao od načina života drugih kaluđera. Upoznavši bliže manastirski život kaluđera, uvideo je da to ne odgovara životopisima svetaca i njegovim sopstvenim iluzijama. Polako se treznio od verskog zanosa. Počeo je da čita literaturu istorijskog karaktera sa racionalističko-prosvetiteljskim idejama, Zakonik cara Dušana, Ezopove basne i druge građanske knjige. U njemu se javila želja za putovanjem, da bi što više video, čuo, pročitao i naučio. Posle tri godine manastirskog života, zauvek je napustio manastir. 1761. godine otisnuo se u svet i njegova putovanja trajala su četrdeset godina. Živeo je i radio, učio i studirao, prevodio i pisao u mnogim zemljama i gradovima. Boravio je u Dalmaciji, Krfu, Grčkoj, Ugarskoj, Rusiji i Turskoj, obišao je zemlje Zapadne Evrope, a njegovo poslednje odredište bio je grad Trst, odakle se vratio u u Srbiju i njoj proveo ostatak svog života. Dok je boravio u Trstu, u Srbiji je podignut Prvi srpski ustanak. Dositej se od početka stavlja u službu srpskih ustanika. Skupljao je priloge i vršio razne poverljive misije između ustanika i Rusije, a po povratku u Srbiju stupio je u vezu sa Karađorđem i postao je njegov sekretar i savjetnik. Iskoristio je sve svoje znanje da pomogne ustrojstvu nove države i razvoju njene prosvete. Otvorio je Veliku školu u Beogradu, a kasnije i Bogosloviju. Kao najprosvećeniji i najučeniji Srbin svoga vremena, postao je prvi srpski ministar prosvete i član Praviteljstvujuščeg sovjeta. Umro je 1811. godine u kada je uveliko radio na osnivanju štamparije u Beogradu.
Dositej je bio vrlo plodan pisac. Dok je pisao stalno je na umu imao svoj narod i njegovu prosvetu. Sve što je pisao namenio je srpskom narodu.
Boske
Dositejevo delo "Život i priključenija" temelji se , s jedne strane, na njegovim ličnim iskustvima i putničkim doživljajima, a s druge strane na njegovoj ogromnoj lektiri, poznavanju klasičnih i modernih jezika i na širokoj humanističkoj erudiciji. Knjiga opisuje mladost, zanat i odlazak u manastir Hopovo, a zatim odlazak iz manastira i put u Evropu, sve do boravka u Lajpcigu, gde će slušati filozofiju i započeti izdavanje svojih knjiga. Ovo delo napisano je uglavnom u vidu oštre i smele kritike kaluđerskog reda. Dositej ustaje protiv verskog fanatizma i isključivosti i protiv crkvenog formalizma i dogmatizma, jednom rečju protiv svega što je u suprotnosti sa pravim jevanđelskim učenjem i pravim hrišćanstvom. Zalagao se versku snošljivost i za preobražaj crkve prema zahtevima zdravog razuma. Propovedajući takve ideje, Dositej nije bio samo sledbenik zapadne savremene filozofije, već ujedno i tumač težnji i želja građanskog i svetovnog srpskog društva, koje se već i ranije počelo boriti protiv svemoćne crkvene teokratije. Zbog svojih ideja imao je veliki broj čitalaca, a u svoje doba bio najviše popularan kao kritičar crkve.
