BOSKE

Dioba Jakšića

Dioba Jakšića je pesma pokosovskog ciklusa u kojoj se govori o podeli nasledstva i svađi oko njega između braće Dmitra i Bogdana Jakšića.

Pošto su podelili nasledstvo koje je ostalo iza njihovog oca braća su se sukobila oko konja i sokola. Stariji brat Dmitar je bio sitničav, sebičan i pohlepan. Smatrao je njemu kao starijem bratu treba da pripadnu i konj i soko, ali mlađi brat Bogdan to nije hteo da prihvati. Zaslepljen gnevom zbog bratovog oštrog protivljenja i nepopustljivosti Dmitar je odlazeći u lov naredio svojoj ženi Anđeliji da ga otruje. Anđelija je bila uplašena i zatečena Dmitrovom grubošću, oštrom pretnjom i surovom naredbom. Morala je da donese tešku odluku, da izabere da li će poslušati svoga muža i ostati na dvoru ili će napustiti dvor pre njegovog povratka. Nasuprot svog sebičnog i uskogrudog muža Anđelija je bila dobra i plemenita žena. Volela je svog devera i uvek je bila pažljiva prema njemu. Njihov odnos je krasila vernost i uzajamno poštovanje i zbog toga ona niti je mogla, niti je želela da mu naudi. S druge strane nije želela ni da napusti dvor i svog muža, jer je bila religiozna i patrijahalno vaspitana žena. Odlučila da učini sve kako bi zavađenu braću pomirila. Umesto da ga otruje Bogdana ona mu poklanja zlatnu molitvenu čašu, njenu najdragoceniju stvar i moli ga da on njoj pokloni konja i sokola, a Bogdan joj ispunjava molbu. Molitvena čaša od suvog zlata je simbol ljubavi, sloge i porodičnog blagostanja, podstrek na praštanje i toleranciju i nije čudo što je baš nju mudra Anđelija za poklon izabrala. Dok su ona i Bogdan razgovarali u dvoru, Dmitar je bezuspešno lovio po šumi. Sasvim slučajno nabasao je na sokola kome je krilo polomljeno. Prepoznavši u sokolovim rečima svoju zlu sudbinu, požurio je u dvor da je spreči. Njegov gnev je prošao i postao je svestan da zbog beznačajne stvari može da izgubi  brata. U dvoru je saznao da mu žena nije otrovala brata, već da ga je sa njim pomirila, da je njegova zla sudbina sprečena mudrošću i plemenitošću njegove žene.

Ova pesma je pokazala na koju stranputnicu može otići čovek rukovođen gnevom, ali i na koje duhovne visine ga mogu popeti plemenitost i ljubav.  Konj i soko su simboli velikaškog i vladaškog statusa. Braći Jakšić su taj status, prestiž, obraz i čast bili vredniji od bratske ljubavi, pa su se svom gnevu ponašali sebično i nečovečno. Nasuprot njih,  Anđelija je pokazala svu veličinu ljudskog srca.  Puna razumevanja i ljubavi, svojom mudrošću i plemenitošću uspela je da spreči bratoubistvo i pomiri zavađenu braću.

Boske

  Anđelija

Anđelija je jedan od glavnih likova  iz pesme „Dioba Jakšića“. Bila je žena Dmitra Jakšića i narodni pevač je opevao kao uzornu i smernu ženu koja ima sve osobine ljudskog savršenstva. Kroz Anđelijin lik, njeno ponašanje i mudrost čitaocu ove pesme je pokazano kako je izgledala prava patrijarhalna sredina nekada davno, kakva je bila uloga žene u njoj i koliko je bilo važno da žena kao stub porodice bude mudra i razborita.

Anđelija je živela u vremenu u kome je glava kuće bio muškarac, a žena je slušala sve muževe zapovesti i nije mu se suprostavljala. U to doba dever je bio važna porodična institucija i snaja je po pravilu bila pažljiva prema njemu, a njihov odnos je trebalo da krase ljubav, vernost i uzajamno poštovanje. Kada su se Anđelijin muž Dmitar i njegov brat posvađali oko nasledstva, Anđelija se našla u vrlo teškoj situaciji. Muž joj je odlazeći u lov, zaslepljen gnevom i mržnjom naredio da otruje njegovog brata ili da napusti dvor do njegovog povratka. Zatečena muževom grubošću, oštrom pretnjom i surovom naredbom, Anđelija se mnogo uplašila. Morala je da donese tešku odluku, da izabere da li će poslušati svoga muža i ostati na dvoru ili će napustiti dvor pre njegovog povratka. Nasuprot svog sebičnog i uskogrudog muža ona je bila dobra i plemenita žena. Volela je i poštovala svog devera i niti je mogla niti je želela da mu naudi. S druge strane nije želela ni da napusti dvor i svog muža,  jer je bila religiozna i patrijahalno vaspitana žena. Odlučila da učini sve kako bi zavađenu braću pomirila. Njena pamet i snalažljivost su joj pomogli da pronađe rešenje koje će prekinuti porodični sukob. Znala je da je i njen muž i njen dever poštuju i vole, pa je odlučila da od njih zatraži da joj poklone ono oko čega se oni svađaju. Umesto da otruje svog devera ona mu poklanja zlatnu molitvenu čašu, najdragoceniju stvar koju ima i klečeći ga moli ga da on njoj pokloni konja i sokola, a on joj molbu ispunjava. Molitvena čaša od suvog zlata je simbol ljubavi, sloge i porodičnog blagostanja, podstrek na praštanje i toleranciju i nije čudo što je baš nju mudra Anđelija za poklon izabrala

Anđelija je bila mudra, snalažljiva, osećajna i plemenita žena puna ljubavi i razumevanja, odana mužu i spremna da se žrtvuje za svoju porodicu. Svojom mudrošću uspela je da pomiri muža i devera, a svojom dobrotom i plemenitošću im je pokazala svu veličinu ljudskog srca i svu lepotu nesebičnosti i uzajamnog poštovanja. Anđelijino ime u potpunosti odgovara njenoj dobroti i anđeoskom ponašanju, čiji je rezultat pobeda čoveštva nad nečovešvom.

Boske

DIOBA JAKŠIĆA

Književna vrsta:
Epska pesma iz pokosovskog ciklusa pesama

Književni rod:
Epika

Tema:
Sukob braće zbog nasledstva

 

Analiza

Pesma "Dioba Jakšića" je epska pesma koja pripada krugu pokosovskih pesama. To je produžena, personifikovana pesma napisana u dijalogu u kojoj je istaknut umetnički značaj dijaloga između likova koji su psihološki uverljivo okarakterisani. Iako spada u epske pesme oova pesma diše lirskim elementima i ima elemente dramske kompozicije. Drugim rečima, ona je lirski intonirana epska pesma izuzetnih etičkih vrednosti  koja govori o iskušenjima koja vrebaju kada se pohlepa izdigne iznad moralnog i ljudskog. Ona je i porodična drama u kojoj strast na smrt zavađene braće biva pobeđena plemenitošću žene jednog od njih.

Uz opis deobe imovine između dva rođena brata, ova pesma čitaocu pruža uvid u stanje čitave Srbije nakon poraza vojske u Kosovskom boju. Ideja narodnog pevača je da dočara mudrost srpske žene i važnost porodice u životu. Radnja pesme se istovremeno odvija na dva različita mesta, u dvoru kroz razgovor Bogdana i Anđelije i u šumi kroz razgovor Dmitra i povređenog sokola. Braća su u sukobu, besni su jedan na drugog  i fizički su razdvojeni.  Posrednik u pomirenju između braće je s jedne strane Anđelija, žena velikog srca koja je ima naveću moralnu vrednost od svih likova ove pesme i povređeni soko, sa druge strane koji gubitak krila i život bez letenja poistovećuje sa gubitkom brata.

Osim imena braće Jakšića u pesmi "Dioba Jakšića" nema ničeg istorijskog, ali se kroz neslogu i sukob braće Dmitra i Bogdana naslućuje opšta razdeljenost i nesloga između vladajuće vlastele u tadašnjem srpskom društvu. Pesma počinje razgovorom između nebeskih tela, meseca i zvezde Danice. Mesec grdi Danicu jer ne zna gde je bila, a ona mu odgovara da je bila iznad grada Biograda, gde je gledala svađu oko deobe imovine dva brata Jakšića, Dmitra i Bogdana. Kaže da su se lepo dogovorili oko podele zemlje, međutim kada su na red došli konj i soko dolazi do sukoba među braćom. Ovakvim uvodom u pesmu narodni pevač poručuje da je sukob među braćom dobio vasionske razmere i da se nad njihovom neslogom i zločinačkim mislima o bratubistvu zgražava cela vasiona (personofikacija i hiperbola: ljudski sukob u sferi nebeskih pojava ističe pogubnost nesloge. Sve u prirodi i ljudskoj duši udružilo se protiv zla.) Dmitar Jakšić je sujetan i poziva sea na pravo prvenstva prvorođenog sina. Ne može da kontroliše svoja osećanja i dozvoljava da mu materijalno bude iznad moralnog i emotivnog. Želju da ima konja i sokola stavio je ispred ljubavi prema svom rođenom bratu. Sa druge strane, Bogdan dozvoljava sebi isto što i njegov brat: da mu bes nadvlada bratsku ljubav. Ipak, zahvaljujući mudroj Anđeliji i Dmitar i Bogdan doživljavaju preobražaj. Obojica shvaćaju da je bratska ljubav iznad svih materijalnih stvari i da plemenitost u čoveku i njegova moralna snaga mogu da pobede svaku nedaću.