BOSKE

Dečaci Pavlove ulice (prepričano)

U Pavlovoj ulici živela je grupa dečaka čije je najveći neprijatelj bila ratnička grupa crvenih košulja iz botaničke bašte. Povod za sukob ove dve grupe je zaplena klikera malom plavokosom dečaku Nemačeku iz Pavlove ulice od strane braće Pastor, članova  protivničke grupe.

Jednog dana, prilično dosadan čas hemije prekinuo je iznenadni zvuk muzike. Bila je to vesela mađarska melodija koja je imala ritam marša. Dečiji pogledi su sa eksperimenta odlutali kroz otvoren prozor, tražeći izvor muzike i dok je profesor uzalud pokušavao da povrati njihovu pažnju, dečaci iz Pavlove ulice su se krišom dopisivali. Između njih je kružila poruka: "Posle podne u tri glavna skupština. Biranje predsednika na gradilištu. Obnarodovati".

Gradilište u Pavlovoj ulici bilo je centar sveta za ove dečake.  Ono je bilo domovina, grad, šuma, stenovit brdski kraj, jednom rečju sve ono za što su ga proglasili. Na njemu su svi  bili oficiri, a samo je mali Nemeček bio redov. Njega su svi dečaci potcenjivali. Smatrali su ga plašljivim i nedovoljno zrelim za njihovo društvo, ali  nisu znali da taj mali plavi dečak nije ni nezreo ni plašljiv,  već izuzetno hrabar i uvek spreman da sve učini za svoju družinu.

Kad se čas završio, dečaci su bila veseli, i njihovu razdraganost nije mogla pomuti ni činjenica što je prodavac slatkiša tog dana povećao cene. Našli su se na gradilištu i na skupštini su izabrali vođu, Janoša Boku koji je sa jedanaest glasova pobedio svog druga Gereba. Sutradan popodne vođa dečaka iz Pavlove ulice sa Nemačekom i još jednim dečakom otišlo je u botaničku baštu,  na "teren" crvenih košulja. Odlučili su da prodru na njihovo ostrvo, a da bi to ostvarili, morali su da prođu kroz razne prepreke i opasnosti. Kad su prodrli u protivničku teritoriju iznenadili su se kad su među svojim neprijateljima videli Gereba. Boki je to palo najteže, jer mu je Gereb bio njegov drug, imao je poverenja u njega, a ovaj ga je izdao.

Nekoliko dana posle toga Nemaček je odlučio da sam ode na teritoriju crvenih košulja po zastavu svoje grupe koju su crvenokošuljaši zaplenili. Dok je sedeo na drvetu i čekao da mu se oslobodi prolaz čuo je Gereba koji kaže da niko od njegovih drugova nije hrabar, To ga je mnogo povredilo, pa nije mogao da izdrži, a da se ne suprostavi takvom mišljenju.  Kada je Feri Ač, vođa crvenih košulja video da je Nemačak sam došao po zastavu zadiviila ga je njegova hrabrost, pa ga je pozvao u svoju družinu, ali mališa ga je ponosno odbio. Kaznili su ga tako što su ga zagnjurili u plitko jezero, a on je ćutke sve podneo, iako je bio prehlađen.

Pred glavnu bitku  za odbranu gradilišta družina Pavlove ulice ostala je bez jedinog svog redova, jer mali Nemeček razboleo. Uzrok njegove bolesti je bilo kupanje u haldnoj vodi, prvi put za domovinu, drugi put slučajno i treći put skad su ga crvenokošuljaši na to primorali. U međuvremenu Gereb poslao je pismo komandantu  i generalu Boki u kojem priznaje grešku za izdaju, moli ga za oproštaj i traži da se vrati u družinu kao običan redov i učestvuje u borbi za spas gradilišta. Boka i njegovi oficiri primaju Gereba, a Boka još naređuje da sa o Gerebovoj grešci ne govori. Dečaci obe ratničke družine prihvataju objavu rata, a time i pravila ratovanja. Neće biti tuče, biće upotrebljen samo peščane bombe, pravilno rvanje i borba kopljem.  Presudan momenat za ishod bitke bio je kad je pred Ača stao Nemeček, koji je za čitavu glavu bio niži od njega. Taj mali plavi i bolesni dečak oborio je na zemlju Feri Ača, a onda i sam pao preko njega pri čemu se onesvestio. To je bila njegova poslednja borba u životu u kojoj je dobio čin kapetana.

Dečaci Pavlove ulice su pobedili, a veliku radost pobede  pomutila je činjenica da se Nemeček smrtno razboleo. Obilazili su  ga drugovi iz družine, čak i Fren Ač i članovi njegove grupe. Dečaci su bili mnogo tužni zbog bolesti svoga malog drugara. Divili su mu se jer je on za svoju družinu učinio više od ostalih. Dok je vetar tresao prozore sobe u kojoj se mali kapetan mučio u groznicu, čule su se njegove reči izgovorene šapatom: "Sa gradilišta duva. S dragog gradilišta duva". To pokazuje koliku je ljubav ovaj dečak imao prema svom igralištu.  

Ubrzo, posle Nemečekove smrti, na gradilište su došli  radnici da ga prekopaju. Zajedno sa Nemačekom nestali su dečjia igra i bezbrižni dečiji dani.

Boske

DEČACI PAVLOVE ULICE - Ferenc Molnar

Književna vrsta:
Roman

Književni rod:
Epika

Tema:
Nemirno detinjstvo dečaka iz Pavlove ulice koje su oni provodili u ratnim igrama, kopirajući junake iz pročitanih avanturističkih romana

Glavni likovi:
Nemaček, Janoš Boka, Gereb, Feri Ač, braća Poter

Mersto i vreme radnje;
Budimpešta, krajem 19. veka

Poruke:
Čovek se meri delima koje čini.

Fizički slabije od sebe ne treba da maltretiramo i da ih ponižavamo

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.

Analiza

Roman ”Dečaci Pavlove ulice“ opisuje rivalstvo dve grupe dečaka i jedan je od najlepših dečjih romana o prijateljstvu, hrabrosti i okrutnosti života. Pisac je opisao život dece u Budimpešti, u velegradu u kome nije bilo dovoljno prostora za igru, pa komadić zemljišta između visokih velegradskih zgrada postaje smisao dečjeg života. S obzirom na vreme dešavanja radnje može se pretpostaviti da delo sadrži sadrži više autobiografskog nego što se to na prvi pogled čini i da  je inspiraciju za ovaj roman pisac dobio upravo u svom odrastanju u velegradu.

Tema koju ovaj roman obrađuje nije ni nova ni neuobičajena u književnosti, a ono što ga čini  specifičnim i drugačijim od ostalih romana na ovu temu jeste njegov tužni završetak. U romanu su opisane dečje ige kroz mnoge smešne i veselih situacije. Iako je postojalo rivalstvo među dečacima, na kraju romana se vidi da sus se dečaci volelei i da im je svima teško pala smrt malog Nemačeka koji je žrtvovao svoj život za svoju družinu.

Roman ”Dečaci Pavlove ulice“ nudi brojne poruke čitalačkoj publici kojoj je namenjen. Osnovna poruka lektire je  da  treba biti pažljiv prema svima, a naročito prema svojim drugarima i da se vidi kakav je ko čovek prema onome što on  čini. Nikoga ne treba maltretirati, ni na koji način, a naročito ne treba pokazivati svoju snagu na onome ko nam ne može ili neće uzvratiti.

Skulpture dečaka u Budimpešti