zvezdica Birčanin Ilija

(Osvrt  na epsku pesmu "Početak bube protiv dahija" i "Memoare" Matije Nenadovića)

Kroz dugogodišnje patnje i stradanja srpskog naroda pod turskom vlašću jedini koji su ulivali nadu neutešnom narodu i davali mu snagu da istraje bili su srpski junaci.  O njihovom junaštvu i hrabrosti ispevane su mnoge pesme, ali je istina o njima u većini slučajeva potpuno drugačija od onoga što su narodni pevači o njima pevali. Jedan od takvih junaka bio je i Birčanin Ilija, srpski knez i vojskovođa.

U pesmi “Početak bune protiv dahija” Ilija Birčanin je opevan kao nepokolebljiv i neustrašiv junak koji je štitio nejak srpski narod od surovih turskih osvajača i snažno se borio protiv nepravde. Bio je nepobediv, a Turci su ga mogli nadjačati samo na prevaru kada je bez oružja, svog vernog buzdovana koga je o unkašu nosio. Kao i svaki srpski junak bio je pametan i vešt borac, hrabar i samouveren. U sebi je imao nešto čega su se njegovi neprijatelji mnogo plašili, kao da je bio saliven od vekovnog gneva i tuge celog naroda. Kad bi govorio iz njega je izbijao mrak nezadovoljstva. Svetio se Turcima za njihova nedela i ubijao ih bez imalo milosti. Njegova sablja je uvek bila žedna turske krvi, a pred njegovim podvizima, snagom i mudrošću turska nadmoć se pretvarala u prah. Čak i pred samu smrt, kad ga je turska vojska zarobila, nije izgubio hrabrost, niti veru u sebe. Autor pesme, guslar Filip Višnjić lik Ilije Birčanina stvorio je po uzoru na legendarnog srpskoj junaka Marka Kraljevića, zaštitnika potlačene srpske raje. Kao i Marko Kraljević, on je junak bez mane, osvetnik i zaštitnik srpskog naroda koji je uvek siguran u sebe i svoju pobedu na svakom megdanu.

U “Memoarima” Matije Nenadovića Ilija Birčanin je opisan kao sasvim običan čovek  koji se plaši smrti i kome je sopstveni život važniji od junačke časti i dostojanstva. Uhvaćen i zatvoren u tamnicu nije se ponašao onako kako to dolikuje časnom i ponosnom srpskom velikašu. Nije bio hrabar i samouveren, niti neustrašiv i nepokolebljiv junak koji bi radije umro nego kukavički molio za život.. Bio je sebičan i mislio je samo na sebe i svoju dobrobit. Suočen sa smrću i nespreman da  prihvati svoju tragičnu sudbinu, Ilija je molio za svoj spas. Tražio je od svojih poznanika da sakupe novac i otkupe njegov život,  koliko god da on košta. Na taj način je pogazio svoj ponos, ukaljao svoju čast i svoje dostojanstvo i uništio sve moralne vrednosti koje odlikuju  pravog srpskog junaka

Boske

zvezdica zvezdica zvezdica

Epska pesma “Početak bune protiv dahija” u kome je opevana seča kneževa i prilike u Srbiji pred Prvi srpski ustanak u znaku je podgorskog kneza Ilije Birčanina. Bez ove narodne pesme on bi bio pomenut samo kao žrtva seče narodnih prvaka jer za razliku od druga dva valjevska kneza, Alekse Nenadovića i Nikole Grbovića, ime Ilije Birčanina se skoro i ne sreće u istorijskim izvorima nastalim pre i tokom I srpskog ustanka. On se ne pojavljuje kao istaknuta ličnost, niti ima naznaka da je njegova porodica imala zapaženu ulogu tokom ustanka. Čak ni austrijska dokumenta iz 1804, u kojima se pominje seča knezova i imena žrtava ne pominje se njegovo ime. Po svemu sudeći, on je za svoje savremenike bio ličnost iz drugog plana, zasenjena neospronom ulogom i značajem Alekse Nenadovića. Međutim, posle kneževe smrti, u narodu počinje da se stvara jedna mitska slika koja je, nezavisno od njegovog realnog značaja, raširena ne samo u tradiciji Valjevskog kraja, već celog srpskog naroda. Ta slika se zasniva na njegovoj snazi i neustrašivosti, ali verovatno i povrenju koje mu je narod, kao knezu, ukazivao. Tako je stvoren mit o zaštitnku nejakih od turskih zuluma:

On Turčinu ne da u knežinu:
Kad Turčina u knežini nađe,
topuzom mu rebra isprebija
.

O snazi i neustrašivosti „oborkneza ispod Međednika“ postoje i mnoge legende. Jedna govori o tome kako je jednom prilikom, noseći porez u Valjevo, nabasao na zasedu hajduka, koji su čekali da ga opljačkaju, a on, ne osvrćući se, odjahao dalje i nabasao na čopor izgladnelih vukova, sa kojima je bez problema izašao na kraj. Mitski lik Ilije Birčanine koji je stvorila narodna tradicija, postao je svojevrsna personifikacija mitskog lika Kraljevića Marka. Tako se, na izvestan način, mit o narodnom zaštitniku iz vremena turskih osvajanja pretočio u lik junaka iz vremena novih turskih zuluma, koji su prelili čašu narodnog strpljenja i pokrenuli borbu za konačno oslobođenje. Poput Marka i Ilija Birčanin je stalno na konju („gde god ide on krhata jaše“), koristi isto oružje, u njegovo vreme već zastarelo („on buzdovan o unkašu nosi“), iste su im i osnovne karakteristike lika („i brkove pod kalpakom suče“). Turci ga  mogu pobediti samo na prevaru i kada je bez oružja (po tradicionalnoj verziji njegovog hvatanja). Ona na novi način predstavlja besmrtnog Kraljevića Marka, koji se posle viševekovnog sna probudio da povede narod u odsudnu bitku za oslobođenje. Šta više, po nekim elementima narodne tradicije ni Ilija Birčanin nije bio posečen, već je uspeo da pobegne, i kao odmetnik, „veća je jada turcima zadavao“. Smatra se da je stvaranjem njegovog hrabrog lika narodni pevač želeo da ispuni osnovni zadatak svoje umetnost - da stvori junaka sa kojom je okolina zadovoljna i koga prihvata  samo onakvim kako je u pesmi opevan iako je svesna da u zbilji nije tako. Ne žaleći ni reči ni trud da Birčanina prikaže što „strašnijim“ u očima dahija, u suštini, pevač je želeo da privuče pažnju slušalaca i podseti ih da u srpskom narodu, u svakoj njegovoj generaciji postoji hrabar i nesalomiv junak, heroj tog vremena. Na toj paraleli, koja se razvila u narodnoj svesti, nastao je i jedan crtež nepoznatog autora na kome je Ilija Birčanin istovetan sa likom Kraljevića Marka sa poznatih ilustracija. Otuda se sa pravom može posumnjati da li poznati opis Ilija Birčanin kao čoveka visokog, krupnog, snažnog, crne puti i dugih, gustih brkova odgovara i njegovom realnom liku, ili je i to proizvod tradicije.

  Izvor: Vladimir Krivošejev, Biografski leksikon